Општинске новине

Стр. 416

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

на земљи већ у васиони, пошто је то равно 500-струком растојању између земље и месеца. Просечни дневни број путника, које превозе подвозна сретства (,,Б. Ф. Г.", достиже три милиона, што претставља нешто мање од три четвртине укупног броја берлинског становништва. Од тих путника просечно отпадају: На трамваје 43,1 °/о. На подземну железницу 18 %. На аутобусе 9,2 %. На кружну железницу и градске периферијске локалне возове 29,7°/'о. Укупни број сталних службеника „Б. Ф. Г." износи 24.000. Појачавањем пругу и другим мерама стално се повећава брзина вожње. У року од пет година просечна бруто-брзина путовања (дакле рачунајући ту и задржавање на станицама) код трамваја повећана је од 15,2 на 15,6 км. на сат, а код аутобуса од 15,2 на 17,4 км. Недељом и радњим даном после 20 сати брзина путовања повећава се за неких 10 п /о. Код подземне железнице бруто-брзина (брзина укупног путовања) порасла је од 24 на 25,4 км. док нето-брзина (т. ј. брзина самог кретања за време вожње) износи око 50 км. на сат. „СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК ГРАДА БЕРЛИНА" ЗА 1935 ГОД. Изашао је „статистички годишњак града Берлина" (X књига, 1935 год.). Статистика је сразмерно нова наука, бар као наука у правом смислу речи, као неопходно помоћно сретство сваке уређене државне или општинске управе. Као такво статистика је важније оруђе но ивад у данашње доба привредног превирања, кад се комунална политика налази пред толиким новим и тешким проблемима. Судећи по овоме годишњаку који обухвата 350 страна, општинска статистика града Берлина стоји на завидној висини. При том треба имати на уму да град Берлин, поред своје Средишње општинске управе има и 20 локалних, квартовних општинских управа, којима је средишња општинска власт делегирала многе надлежности. И те локалне управе има^у своје годишњаке о кругу своје делатности, те у средишњи годишњак улазе из тога делокруга само глобалне цифре. Из неизмерног обиља материала можемо у оквиру оваквог Јсратког приказа само више или ман»е на срећу извадити по који нарочито занимљив податак'. Већина података односи се на 1933. год. (закључни и службени подаци), али их има доста и за 1934. год. Занимљива је глава о демографским односима берлинског становништва. Ту нам, између осталог, пада у очи да је у Берлину бројни однос између мушког и женског становништва још несразмернији него за становнипггво целе Немачке. У Берлину на 1000 мушкараца долазе по 1169 жена. У погледу просечних година старости наступило је знатно померање: Док су према попису становништва од 1925. године лица испод 18 година претставлЈала 21,7 о/о од целокупног берлинског становништва, она

према попису од 16. јуна 1933. год. претстављају само још 16,5 п/о. Број Јевреја у Берлину спао је од 172,672 у години 1925. на 160.564 у години 1933. У Берлину живи од прилике трећина укупног броја немачких Јевреја. Број закључених бракова у Берлину у години 1934. износи округло 46.000, што претставља повећање за близу 10,000 у сравњењу према 1932., години врхунца кризе и жестомих политичких трзавица. Посебни број рођења износио је 8,7, према 8,4 у претходној години. Ово је после осам година први пут да се просечни број рођења повећава. Број развода бракова, на против, опао је. Износио је 8064, према 8629 у претходној години. Забележено је знатно оживљење грађевинске делатности. Просечна чиста добит од станова изданих под најам износила је 15.180 (према 11.989 у претходној години). Индексни број трошкова грађења спао је од 74,9 на 71,3. Целокупна засађена површина града Берлина (рачунајући ту и 4500 хектара малограђанских комплекса вртова) износила је на земљишту града Берлина 31.300 хектара. Број гостионица и других локала са правом точења пића износио је 31. децембра 1933. године 19.110 (према 19.816 у претходној години). Ако се при томе не рачунају извесни мали локали са ограниченим правом точења, долазила је 1933. године по једна гости)оница и сл. на 292 (године 1932.: 282) берлинска становника. Укупни број гостију отселих у берлинским хотелима износио је 1933. године 953.575, према 929.867 у претходној години. Према томе се просечни дневни број хотелских гостију попео од 2541 на 2613. Веома су занимљиви подаци о замашним берлинским месним саобраћајним сретствима, од којих ова статистика обухвата: трамваје, подземну железницу, локалне возове и аутобусе. Ова саобраћајна сретства превезла су у току 1933. године укупно 1163 милиона путника, број који износи близу 60 п /о броја становништва на земљиној кугли. Од тог укупног броја отпада: 43°/о на трамваје; 30% на локалне возове; 18% на подземну железницу; 9% на аутобусе. Број лица која су у току 1933. год. са берлинских железничких станица отпутовала за градове ван Берлина износио је 7,1 милиноа. Број редовних слуша\аца на берлинским великим школама са универзитетским рангом износио је у зимском семестру 1933/34. године укупно 19.300, од чега 11.600 отпада на Берлински универзитет, а 7.700 на остале престоничке велике школе са универзитетским рангом. Од осталих главних категорија јавних школа похађало је: Средње школе 72.132 ученика и ученица; Грађанске школе 13.194 ученика и ученица; Основне школе 283.021 ученика и ученица. Према томе на сваких 100 становника Берлина отпада просечно по: