Општинске новине

Др. Реља Дранитовић, шеф Буџетсћог отсећа Г. п. г. Б.

Израда бухдета

Уредбом о техничком саставу буџета државних расхода и прихода, од 13 маја 1927 године, донетом на основу овлашћења из чл. 36 Финансиског закона за 1927/28 годину, измењен је ранији начин буџетирања, који је прописивао Закон о државном рачуноводству. § 88 Финансиског закона за дванаестине буџета 1935/36 године, поновно је заведена у- 1 кинута пракса, и државни буџет, а са тиме и остали буџети бановински, градски и општински, састављаће се, као и раније, недељиво: „сви расходи, каже се у § 88 Фин. закона, по буџету државних расхода, како оних општих државних расхода тако и државних привредних предузећа и установа, чине једну недељиву целину и тако се у буџету показују." Није без значаја како се буџет саставља Позната је чињеница, да надлежни органи, који одобравају буџет, примају га, уопште узев, онако како се предложи. С обзиром на то да је буџет једногодишњи закон (чл. 1 Зак. о држ. рач.) или, како се каже у новоме закону о државном рачуноводству који ће тек 1 априла 1937 г. ступити на снагу, у § 8 „буџетом се за: време од једне године дана одобравају и распоређују сви државни расходи и приходи", не показују са довољно опрезности при самој изради буџета. Тек кад се појаве његови недостаци у току године и када се за допуну тих недостатака показује !мало могућности, многи увиђају да је „буџет закон" и да се не може преко њега радити. Треба, пре свега, да је јасно, што многима није, зашто се буџет саставља. Како год државом, тако и општином влада народ преко својих претставника. Рад тих претставника нормиран је законом. Да се зна шта ће се у току једне године, у материјалном погледу, радити, саставља се предрачун, исто онако како саставља архитекта пре непо почне да гради зграду. У томе „предрачуну", који је у овоме конкретном случају добио стручни назив „буџет", уноси се све што се односи 1 на рад 1 год. те мора да садржи „све расходе и приходе" (чл. 1 3. о држ. рач.). Само изузетно у строго обележеним границама и јасно именованим случајевима могу бити приходи и расходи буџетом непредвиђени али ипак морају бити буџетом обухваћени (чл. 1 3. о држ. рач.)ј

и зову се „буџетски резервни кредити." Кад буџет добије своју законску снагу, њега извршује државна извршна власт онако како га је одобрило законодавно тело (чл. 48 3. о држ. рач.). Довољно је да се томе дода још одредба чл. 60 3. о држ. рач., која одређује да „ни један издатак не доже бити заузет, учињен, ако нема или нема у довољној мери, за то претходно одобреног кредита", да се добије јасна слика, да све оно што буџетом није предвиђено изузев строго ретких случајева — не може се у т оку једне године радити. Буџетом се јасно оцртава ток рада једне јавне установе у току, његова трајања. У погледу градских буџета, који нас овде и интересујју, не постоји довољно ни законских прописа а нити обичаја. 1 ) Раније се то радило више на дохват. Буџети нису били подношени на време, и није се могло према томе, ни установити над њим:а довољне контрголе. Кад се услед појачања привредне кризе, почело више водити рачуца и о оптерећуњу на грађанство од стране Општине, 1931 године (21 септембра) Министар унутрашњих дела издао је наредбу, да све општине евоје буџете морају поднети на одобрење до краја месеца новембра. Најважније је тражење вародне власти, да буџети „морају бити реални и оснивати се на брижљиво сређеним и контролисаним подацима., тако да се општински расходи сведу на задовољење минимума неопходних потреба ...у општинским буџетима расхода мора бити спроведена разумна штедња, што одговара правилно схваћеним интересима народа".... Колико је све ово користило тешко је закључити, али мере предострожности су узимјане у обзир. После тога наредбе су се обнављале сваке године, колико са тенденцијом смањивања оп- 1 штинских буџета, толико и ради њихове јвднообразне израде. 1932 године (20 септембра) Министарство финансија издаје „Упуства по којима се све градске, варошке и сеоске општине имају управљати при техничком саставу предлога буџета за 1933 годину." До тада су издавана упуства само за састав државног буџета, тако да

') Види чланак писца број 6 из 1935 год. „Београдоких Општинских Новина".