Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 431

се ово сматра почетком нормирања састава буџета општине. Са увођењем што веће штедње у општинама^ и овде се наставило. Овога пута наредбодавац је био више речитији наводећи и то да се нови зајмови неће одобравати и исто тако „увођење нових дажбина неће се одобравати, напротив и код постојећих извршити ревизију, а оне које су често и у већини слудајева превисоке и не одповарају вредности продуката и услузи за коју се наплаћује, укинути или смањити"... Као новина овога пута уноси се одредба о техничком саставу свих општинских буџета. До тада су буџети били састављани онако како је Општина, према својој унутрашњој организацији, то налазила за погодно. Министарство је овога пута хтело да се нађе нека заједничка база за све општине у земљи —■, без обзира на градске и сеоске. Расходи према тој организацији, чинили су једну засебну недељиву целину, а приходи другу. Према свом схватању Министарство је чак одредило каква ће бити расподела расхода, које групе ће бити заступљене. У свему, према тој најзедби, расходи се деле на 12 група, и то: 1) општа управна власт, 2) лична имовна безбедност 3) народна просвета, 4) финансиска група, 5) грађевинска грана, 6) пољопривреда, сточарство и шумарство, 7) народно здравље; 8) социјално старање, 9) трговина и индустрија, занатство и туризам, 10) општинска привреда, 11) Општинска предузећа и 12) дотације, помоћи и субвенције, На крају долазе остали расходи, непредвиђени расходи и расходи одломака (одељака) појединих општина. Важно је напоменути да се овога пута тражило да у свакој групи буду груписани лични и материјални расходи, што се касније изменило. Ми смо о оиоме у своје време писали кроз часопис Београда. Немогуће је пре свега, исте прописе давати и сеоским и градским општинама, онима чији буџети износе преко 300 милиона динара, као и онима чији не достиже ни 300.000 динара! Сам данашњи закон одваја сеоске од градских општина, а и раније је у предратној Србији Београд био увек издвајан од осталих општина. Поред те главне карактеристике, која не одговара стварном стању, постоје и друге крупне замерке овоме начину буџетирања, које са мањим изменама остало до данас у пракси — Министарство финансија сваке године обнавља своју наредбу, и увек задржава скоро исту поделу. Градске општине имају статутом регулисану своју унутрашњу организацију. Тај начин рада мора се одрт жавати) и у буџету, дер ће он да одреди правац тој унутрашњој организацији за годину дана. Није тачна претпоставка да унутрашњи рад тедне установе нема везе са формом буџета. Напротив та форма законским путем може да буде код општина које су своју унутрашњу организацију регулисале од пресудног значаја

баш за тај унутрашњи рад, и да га у целости поремети. Узмите н. пр. Београд. У Београдској општини није одвојено одељење народног здравља од одељења Социјалне политике, него се оно зове „Одељење за социјално и здравствено старање", тако га је статут формирао. Немогуће је то буџетски одвојити, и наредба ту не може имати своје примене, ма колико да се она сматра наредбом више власти, јер постоје две наредбе у контрадикцији. — Даље Општинска привреда и Општинска предузећа. Општинска привреда су: каменоломи, шума, земљиште, итд., а привреда је трамвај, аутобус, кланица, купатило итд. Предпоставимо да постоји нека разлика између експлоатације кеименолома, шуме, од експлоатације купатила, кланице итд. Али, да ли се то код свих општина одваја. Према наредби о техничком саставу треба код сваке групе да се унесу ,,лични и материјални издаци" те групе, што је немогуће. Ради тих непотпуности, упуства о техничком саставу буџета нису имала оно дејство које се очекивало, тим пре, што су упуства, баш у томе погледу касније мењана. 1933 године издаје се одвојено упуство за састав буџета сеоских општина, у вези закона о општинама (§ 104), од упустава за састав буџета градских (варошких) општина, у вези чл. 33 закона о обласним и среским самоуправним буџетима. Међутим, формулар на коме је примером показано како треба да се буџет саставља, потпуно је исти код оба упуства. Тако су она, како смо видели, остала и даље у томе погледу неупотребива. Да би упуства била још мало еластичнија овога пута су се мали расходи свих група одвојили од материјалних. Међутим, како је то издвајано само по већ раније утврђеним групама, ни ово није ни мало могло да помогне да упуства буду у потпуности примењивана код свих градских и сеоских општина, и на та> начин је то питање остало још увек отворено. 22 јула 1934 године, издана су прва упуства по § 124 закона о градским општинама, који је те године и ступио на снагу. Многи смо очекивали да ће се заведена пракса од 1932 године бар донекле изменити, јер понављана изрека неколико пута ,,да израђени формулар у овим упуствима омогућава лак и леп преглед општинског буџета" у пракси се није показало као тачна. Нова упуства се разликују од старих једино у примени,'§ 116 Закона о градским општинама, да се привредна предузећа, закладе и фондови покажу у одвојеним буџетима, а у ,,Општинском(!) буџету мс^ра показати сумарни износ поменутих предузећа заклада и фондова." У ствари § 116 дели буџет, као што дели и државни буџет до ступања на снагу § 88 фин. закона за дван. 1935/36 год., општи од буџета градских предузећа.