Општинске новине

Стр. 438

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

-^за незапослене исхрану у неколико кухиња. За ту исхрану све су те установе дале своје прилоге, па је то чинила и Општина из својих оскудних средстава, чинећи уз то и друге помоћи томе одбору. Општина је на ту сврху издала: 1933 године 50.000 динара 1934 године 100.000 динара 1935 године 100.000 динара •7»* Изнооећи овде бројно стање сиротиње, врсте помоћи и издатке учињене по тим помоћима, мора се констатовати: прво, да бројно стање београдске сиротиње све више и све брже расте; друго, да је тај прираштај нарочито с погледом на општинске финансије осетан; (греће, да су, према броју и потребама сиротиње, ова досадашња средства апсолутно недовољна; четврто, да Општина нема могућности да осетно повећава издатке на помагање сиротиње да би задовољила потребе садашњег броја, а још мање повећаном броју. Свему томе мора се додати и факат, да Београд, и ако највећи и најважнији град у држави, долази тек на треће место, међу нашим градовима, по величини издатака на социјално старање. Како изгледају по броју издаци на социјално старање види се из овога примера: 1929 године издато је 6.893.880 динара 1933 године издато је 5.666.590 динара Види се опадање издатака. А буџетом је предвиђено и то:

1930 1931 1932 1933 1934 1935

године године године године године године

5.093.000 6.630.000 5.797.000 5.937.000 5.378.300 5.061.100

динара динара динара динара динара динара

Као што се види предвиђања су у опадању. Овде морамо напоменути, да је врло тешко изнети тачне цифре предвиђене и издате, јер буџети немају један одређен систем и распоред, него су се сваке године вршиле измене у томе. Сем тога не постоје ни завршни рачуни од неколико последњих година. Али поред свега ове цифре су верна сумарна слика. Овим констатацијама не сме се рећи да Општина београдска не схвата довољно важност социјалног старања, нити да она игнорише потребе које јој се намећу силом прилика. Не, она само не успева да преМа тијм социјалним потребама које прилике условљавају ствара и буџетска покрића из прихода које има на расположењу.

Шта је узрок те Ошитина не може да одговара својој дужности у погледу социјалног старања ни у сразмери према стварним потребама, ни у сразмери према другим градовима у држави? Први и најважнији узрок је у релативној сиромашности београдског становништва; други у преоптерећености општинског буџета издацима на уређење Београда; трећи је у максималном оптерећењу београдског становништва општинским наметима, због чега је немогуће даље повећавати буџет прихода, па стога ни буџет расхода. Па ипак Општина мора размишљати шта да учини са својом сиротињом, која још некако животари захваљујући бедном стандарду њенога живота, који се састоји у најбеднијем крову и сухом хлебу. У томе размишљању да се нађе пут и начин за решење овог тешког проблема, треба Општину помоћи. То је на првом месту дужност оних који се баве социјалним проблемима. Одмах морамо рећи да су два начелна пута за решење: оставити да иде како иде, био би један пут, а други би био у радикалном решавању. Пошто, држимо, да углед Београда и интереси ове престоничке сиротиње захтевају радикално решавање, изнећемо наше мишљење о томе како би требало решити проблем сиротиње београдске. За решење овог социјалног проблема Београдске општине потребан је низ различитих мера, много средстава и колаборација државних власти, јер решење треба да је што радикалније и што ефикасније, али и хумаао, да се не би погоршало и иначе бедло стање ових сиромаха, који, остављени самима себи, постају беспомоћни. Решења кој.а би по нашем мишљењу имала доћи у обзир јесу ова: 1. Администрацију Отсека за помагање сиротиње треба у колико недостаје уцотпунити тако да она покаже тачно бројно стаг ње сиротиње у опште, зат,им старост, спог собност и врсте занимања, место рођења и завичајност и време досељења у Београд. 2. Предузети мере да се сви они сиромаси који не припадају Београду отстране из Београда, и то тако да се онима, који имају у месту завичајности какво непокретно има"мање, омогући одлазак до тога места, а онима, који су без икаквог имања а имају способност за рад, израдити додељиван>е земље у Јужној Србији. Ове мере нарочито строго применити над Циганима, којих у Београду има врло много. 3. Старе и изнемогле и на који други начин неспособне, а самохране, који не припадају Београду, упутити у њихове општине, пошто им се претходно тамо обезбедИ пријем. 4. Завести затим строгу контролу над даљим досељавањем, нарочито досељавањем читавих породица без средстава за живот. Код