Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 439

ове мере нарочиту пажњу обратити да се Цигани ни под каквим видом не досељавају ни у Београд, нити у његову ближу околину, као што је то Праг предузео и спречава им свако приближавање граду. На овај начин Београд ће се у данашњим приликама ослободити знатног дела сиротиње, која отежава ситуацију Београда и положај праве београдске сиротиње. После тога могу се предузети д|аље мере, и то1: 5. Настати да се што више београдЈоме сиротиње упосли, нарочито) на општинским пословима, као што су чистачки, затим послужитељски и други, на којима сада има пуно људи и жена из унутрашњоети. 6. Дом стараца и старица проширити павиљонимд и оспособити га да може да прими све Београђане, који, остарели и онеспособљени, морају да живе на рачун општинс'ке помоћи. 7. Осталој сиротињи, поред нешто новчане помоћи, давати помоћ нарочито у храни, организујући неколико општинских или добротворних кухиња. Оваква помоћ била би за сиротињу стварнија, и за Општину јевтинија. Она би допуњавала помоћ ,,Насушног хлеба". 8. Свим средствима уклањати са улице просјачку сиротињу, узевши у помоћ државне органе и приватну иницијативу. То тражи углед Београда и социјални интерес. 9. Подизати постепено мале хигијенске станове за сиротињу, фаворизујући заједнички живот макар и најмањих заједница. Ове станове издавати по најмањој цени, или и са свим бесплатно у тешким случајевима. 10. Стварањем сталних општинских летовалишта у ближој, и даљој околини и подизањем павиљона у појединим бањама (Вишњичкој, Обреновачкој, Аранђеловцу, Младеновцу, Врњцима, Ковиљачи и т. д.) омогућити сиромашнијим Београђанима и њиховој деци опоравак и лечење, поред бесплатног лекарског лечења у кући, амбуланти и ново-отвореној болници. 11. Све буџетске издатке на социјалну помоћ сконцентрисати и груписати по врстама помоћи, водећи рачуна како о броју оних који по своме имо^вном стању и способности

за зараду заслужују ову помоћ, тако и о висини помоћи којом ће они у истини бити помогнути, да не морају на другој страни тражити милостињу. 12. Према прорачуну за довољну помоћ у границама најрационалније штедње, обезбедити буџетска средства за социјалну помоћ, и то или завођењем прогресивне социјалне порезе, или завођењем неких особених такса које би падале на терет имућнијег грађанства. На овај начин са свим изосгавити црикупљање прилога ма у коме виду за рачун сиротиње, јер је тај начин нерационалан и понижавајући и за престоничку Општину и за сиротињу. А сем тога социјално-комунална помоћ мор.а да се оснива на обавези целокуп'ноГ друштва, а не на милостињи коју чине појединци. 13. Предузети мере код Министарства социјалне политике и народног здравља да се по закону о осигурању радника, уведу у живот одредбе о осигурању на случај старости, изнемоглости и смрти, да би тако сви радни људи имали обезбеђени минимум егзистенције, а не да, као до сад, падају на терет општина и друштва и да живе од милостиње као последњи људи, и ако су дали снагу за опште добро. Решење овога питања треба убрзати у интересу и самих радника као и у интерееу Ошнтине. Свако даље одлагање јесте продужење социјалне неправде и оптерећивање општине. 14. Ради незапоелених предузети мере код државних власти, да помогну изграђивање разних важних и потребних објеката у Београду, нарочито објеката који би давали Општини приходе (кеј, жел. пруге, канализације, тунеле, сајмиште итд.). Ова би мера донела рада и зараде незапосленима, а општини би донела приходе којнма би снажила своје оронуле финансије. Сасвим природно, доцније кад се послови развију, кад се привредно стање нормализује и Београдска општина ће осетити олакшање како у питању евоје сиротиње, тако и у навали сиротиње из других места. Па ипак плански систематски рад на овом социјалном пољу не сме бити занемарен, већ напротив стално саображаван времену и приликама .