Општинске новине

Стр. 448

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

може продавати своје плацеве и без реда, пошто и купац има право избора, па продашпи какав удаљени плац до кога још није дошао водовод и канализација, плаћањем незнјатне суме за инвестиционе радове обавезује одмах општину да му да воду, канализацију и осветлење, Затим, у осталим земљама постоји наплата у корист општине од повећане вредности терена. То је читав један систем који праведно оптерећује имања којима скаче вредност због инвестиција које општина уложи поред њиховог имања. Постоји, рецимо, велики комплекс земљишта са непросеченим улицам ; а и неиспарцелисаним тереном за грађење. Сопственик испарцелише и одобри парцелацију а општина изради калдрму и уведе осветлење, водовод и канализацију, засади и дрвореде и створи лепе улице, које још ујутру и увече полива. Проведе чак и трамвај једном улицом. Појмљиво је да ће квадратни метар градилишта, које је до јуче било чиста ледина, скочити са 200—300 па и више 0/о : . Међутик: сопственик у целом том послу није ни прстом кренуо, а имање је скочило у вредности. Или: већ испарцелисано имдње, али гледа у гообље или у стару пијацу. Општина уклони то и направи диван парк пред туђим; имањима, која одмах скоче, јер ће свако радије и скупље платити плац поред парка него ли поред старе пијаце или гробља. Зашто не наплаћивати један део повећања вредности терена у корист општинске касе, кад је општина та, која је то повећање спровела? Разуме се, да је питање како и кад треба наплаћивати одређене суме врло деликатно, па о томе постоје и разни системи. Нажалост, ни у једном правилнику и законском тексту код нас Општина нема то овлашћење. Грађевински заКон је нем за то питање, а његов § 124 који допушта наплату доприноса*) односи се само на наплату 1/2 трошкова за израду колрвоза (калдрме), чиме је сасвим недовољно подмирена могућност да општина добије потпуну накнаду за своје инвестиционе радове. Протести и жалбе појединаца што им се парцелације не одобравају оправдане су ако се човек постави на чисто правно гледиште.

*) § 124. (1) „г!а подмирење насталнх трошкова око израде нових и нроширења или цегулације иоетојећих улица или тргова, може онштина наложити власницима земљишта која леже уз те улице или тргове нарочити допринос. Укупна сума ових доприноеа може ићи највише до половште укупних трошкова, према томе, да ли дотична улица односно трг служи више локалнмм или вчше опште саобраћајним сврхама. Под трошковимн израде подразумевају се како трошкови набавке зем .Бишта тако исто и парада коловоза. У овај допринос урачунава се вредност земљишта које је власник по овом Закону бесплатно уступио за израду или пропгареље нових улица илн тргова". (2) „Као основа за разрез овог доприноса служи лужина нрочеља (фронта) појединог земљишта узимајући у обзир и површину истог".

Постоји Грађански закон који регулише питање својине, постоји Грађевински закон, а Београдска општина има и једну п(>ела: ну уредбу за парцелисање. Регулациони план постоји, такође, па изволите убедити сад сопственика да му се парцелација имања не може одобрити, јер интереси Београда захтевају да сачека док се то питање дефинитивно не регулише Уредбом о извођењу регулационог плана. Министарство грађевина, па и Мин. Унутрашњих дела, који често из формалних законских разлога поништавају општинска решења, по питањима парцелације требали би некад у интересу саме престонице, да виде да ли то садање правно стање, којим ј.е мо,ментално спутана Београдска општина задо^ вољава у свему онај освештан принцип да 1ех мора бити: Јиз1а, роззИзИНз, иШПз. Јер баш н.пр. привремена Уредба за парцелисање не задовољава ни један: није Шб1а јер задовољава само потребе сопственика а не и општине, није роззШППб јер на немогућ наздн дозвољава парцелисање тамо где би град требао да се развија на други начин н.пр. нигде места за индустрију и није иШПз јер допушта бескорисно ширење града итд. Али, рећи ће неки, немогуће је да се надзорне власти старају о Београду више но што се о њему стара сама Општина. Овде је потребан коментар. Нагли развој престонице захтевао је од Београдске општине много више рада но што је она била у могућности да пружи и претекао је са својим несређеним развитком. У осталом то изгледа да је, нажалост, нормалан случај, јер се ретко где у свету прво прописује начин изграђивања града, па да се онда град потпуно изнова гради. Готово свуда, модерне идеје из Урбанизма, поправљају већ затечено стање и прописују нове услове за нове квартове. Само у колико се томе раније прибегне у толико је боље. Поправити затечено стање није лако и не треба тражити да га само поправи Градг ско поглаваство. Кад је реч о престоници, нарочито, потребно је да сви, и Држава, и друштво, и општина припомогну тој исправци. Нелбгично је да се Мин. грађевина ограничи само на буквално тумачење законских прог писа, који се чак показују као недовољни и незгодни. При том потпуно неправични. Сви треба да радимо за Београд и да раз(умемо његове потребе. Ако технички законски прописи нису добри они се даду исправити, јер људи стварају законе, па их људи по потреби и мењају. Пред Београдском општином стоји један озбиљан задатак. Довољно је прочитати § 5 Грађевинског закона који дословце каже: 1) Уредба о извођешу регулационог плана одређује према месним приликама и потребама и сходно одредбама овога Закона: