Општинске новине

ИнјК Хуго Розенцвојг, шеф Инжењерсћог отсећа гр. Београда

Калдрмисање београдсКих улица

Калдрмисашу београдских улица и путова посветиле су све поратне општинске управе нарочиту пажњу, јер су биле убеђене да су добро калдрмисане улице и путови потребни Београду не само у интересу саобраћаја, већ и у интересу економског и хигијенског напретка престонице. Подмирење ове хитне потребе показало се као неодложно већ и с разлога што Београд после Светског рата није имао ни једну улицу и ни један пут са исправном савременом калдрмом, пошто је и она калдрма, којом су пре Светског рата биле снабдевене понеке улице у Београду, у току рата пропале услед прекомерног искоришћавања и оптерећивања најтежим саобраћајем, као и услед тога, што се та калдрма због изузетних прилика за време рата у опште није одржавала. Калдрмисање, као један од најважнијих и најпречих комуналних проблема после рата, задавао је стога многе бриге свима управама, које су биле на челу Општине града Београда. За решавање овога крупног проблема, скопчаног са извршењем великих техничких радова, Општина београдска после Светског рата није била спремна ни технички ни финансиски. Технички није била спремна јер није имала на расположењу потребне планове за рад, ни дубље студије, па чак ни искусно техничко особље, а финансиски није била спремна јер није располагала потребним новчаним средствима. Та потребна средства прелазила су суму од 500,000.000 динара. Не желим да у оквиру овога чланка улазим у критично расправљање питања: да ли је Општина београдска овај необично важан проблем, који задире у животне интересе свих грађана, технички и финансиски добро решила, јер је то једно питање које по својој важности и компликованости заслужује да буде засебно расправљено кроз часопис Београда „Београдске општинске новине". Ипак морам и овде да напоменем, да су у техничком погледу при извршењу ових великих радова до сада учињене и крупније и ситније Грегике, чији разлози првенствено леже у чињеници да је Општина београдска технички неспремна ушла у ове велике радове. Али са правом се може доказивати и факат да ове грешке престављају за Општину београдску

много мању штету од оне, коју би претрпела у случају да је Београд остао још неколико година без добре калдрме само зато што би толико времена требало за студије, израду детаљних пројеката (општег нивелационог плана Београда) и осталих припрема, потребних за решавање овога проблема по свима правилима и прописима савремене технике.

Улица Франше д' Епереа, пре калдрмисања

Улица Франше д' Епереа, после калдрмисања

Калдрмисање није било једини проблем који је после Светског рата чекао на хитно решавање. Проширење каналске и водоводне мреже било је такође истакнуто као важно питање, поред многих других комуналних и техничких проблема Београда, које је требало и морало решити и пре калдрмисања. Али како 1*