Општинске новине

Стр. 422

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

се нису могла наћи финансиска средства и за извршење ових подземних инсталација и постројеша у оним великим размерама, у којима их је требало извршивати с обзиром на велики атар Београда, требало је бирати између два зла: израдити целу каналску и водоводну мрежу а калдрму само у мањим размерама, или радити калдрму у великим размерама а од каналске и водоводне мреже само оно, што је најхитније, те ризиковати да се једном већ израђена калдрма мора у току времена кварити у циљу доцнијег полагања канала, водовода и др. Решење је пало у корист овог другог случаја, — и ако то са планско-техничког гледишта није било оправдано, — само зато што су, као што је већ речено, животни интереси Београђана захтевали да се поједини крајеви Београда међусобно вежу пошта у 80°/о од укупног броја улица у Београду није постојала никаква калдрма, те је комуникација при кишовитом времену била потпуно немогућа. Поред овог разлога, вероватно да је за одлуку, да се калдрми да првенство испред осталих потреба Београда, утицала код меродавних и жеља да Београд као престоница једне велике и моћне државе својим спољним изгледом што пре уђе у ред осталих престоница у Европи, у чему се за неколико година у пуној мери и успело, што потврђују многобројне ласкаве изјаве свих странаца, који посете Београд. Али исто тако морамо признати да се једном учишене грешке тешко могу поправити, ну и оне су бар код техничких радова у већини случајева ипак и од користи, јер нас уче да их морамо у будућности избегавати. Ово се види из следећег: Кварење модерног коловоза нарочито са бетонском подлогом — какав је највише рађен у првом периоду епохалних радова на изграђивању Београда, — а у циљу накнадног увођења подземних постројења, претставља двоструку штету: материјалну и техничку. Прву због коштања поновне израде порушених места, која у таквим улицама иду често дуж целе улице по осовини (улични канал), а сем тога на малим остојањима и у попречном смислу због израде попречних веза. Зато су и трошкови оправке, односно обнављати оваквог коловоза врло велики. Техничка пак штета долази отуд што се овако крпљена и настављена места у калдрми не могу са старим коловозом никад добро везивати, већ увек остају слаба места, услед чега калдрма пре времена пропада. Зато, када се већ мора калдрма радити пре свршених подземних инсталација, треба водити рачуна о предњим чињеницама, и у таквим случајевима изабрати такву врсту калдрме, која се може доцније, приликом увођења тих подземних постројења, оправити са малим трошковима, лако и без штетних последица по квалитет калдрме.

Ако је таква калдрма поред тога још и економична, биће овај проблем, који није самобеоград, већ општи, добро решен. Такавје тии калдрме: макадам са асфалтном површинском обрадом — спрамексирањем и зато се данас у важнијим саобраћајницама (без подземних инсталација) највише и ради у Београду коловоз овога типа. Радио би се још и у много већим размерама, ако би Општина београдска располагала са већим бројем друмских ваљака (сада их има само 6) без којих се макадам не може радити. Приликом кварења калдрме (у циљу увођења подземних инсталација), издваја се камен и туцаник, који се уз додатак извесног процента новог туцаника поново употребљава приликом оправке порушених места. Ако се набијање земље, која се враћа у ископане ровове за канал и водовод врши пажљиво и савесно, нестаће после накнадног дотеривања коловозног профила и поновног спрамексирања сви трагови ових кварова над рововима. Типичан пример за ово је Котеж Неимар у Београду, чије су улице рађене оваквом калдрмом 1927/28 год. а канализација уведена тек 1932/33 год., па је ипак коловоз у свима улицама тога Котежа у потпуно исправном стању. Као доказ да јг поменути тип калдрме и јефтин и економичан, нарочито у улицама са мањим саобраћајем или у којима се калдрма мора накнадно кварити, нека служи ово неколико конкретних цифара: цена макадама са спрамексирањем је данас око 60.дин. по 1 м 2 , а кварење и поновна израда његова кошта око 20, дин. по 1 м 2 . Годишње одржавање ове врсте калдрме кошта око 8 дин. од 1 м 2 просечно. Међутим, израда на пр. ваљаног асфалта јачине 5 см., на бетонској подлози, јачине 20 см. стаје око 140 дин. по 1 м 2 , а кварење и понова израда његова скоро исто толико, јер се од старог материјала може једва нешто мало поново употребити. Даље преимућство калдрмисања макадамом са спрамексирањем пред осталим раније често употребљаваним врстама калдрме у Београду, јесте у томе, да се она доцније, када то финансиске прилике буду дозвољавале, и када подземне инсталације буду спроведене, може употребити као одлична подлога за ма какав дефинитиван застор (од коцке, призме, алфалта и др.). Када се свему овоме дода још и то, да је оваква калдрма и за саобраћај врло удобна, да испуњава и хигијенске захтеве једне савремене калдрме, јер се лако пере и чисти, да је еластична, мало звучна и да зими није много клизава, што је све за београдске улице од не мале важности, као и да задовољава и естетске захтеве јер је равна и личи на коловов са асфалтним застором, разумљиво је зашто се она у последње време а нарочито ове год. толико фаворизује у Београду. Али кад сам већ побројао сва преимућства ове калдрме, дужност ми је да овде наве-