Општинске новине

Љубомир Нинић, 6. д. шефа кабинета Претседмиштба^Београдеће општине

Начин сузбијања незапослености у швајцарским градовима

Швајцарски градови немају велики број незапослених; чак ни процентуално, у поређењу са бројем запослених, тај број није велики. Тако је у 1933 износио 67.857, од чсга јенајвећи број грађевинских раденика—19.000, часовничарских 11.000 итд. Али број незапослених у швајцарским градовима постепено расте и то је нагнало надлежне власти да овом питању посвете озбиљну пажњу. Др. Саксер, државни саветник, изложио је у ревији „Билтен Периодик" мере које је Швајцарска предузела ради сугбијања кризе и незапослености. Види се из тога, са колико ј-е озбиљности и спреме то питање проучено и спров;едено, како су предузете мере складно повезане и изведене по једном одлично постављеном плану. Камен темељац свих мера у борби против незапослености јесте служба за пласирање. У колико је тржиште рада више контроршсано у унутрашњости земље, у толико ће бити згодније да се употребе све нормалне могућности рада и д'а се смањи број људи који траже запослење. Суштина делатности ове службе састоји се у томе, да незапослене из професија и крајева у којима их има сувише пребацује у професије и крајеве у којима их има недовољно. На друго место долазе мере за усавршавањс и професионално преоријентисање незапослених. Показало се потребним да се организује служба за професионално оријентисање, која даје обавештења, специјално младим људима који излазе из школа, о професијама које немају довољно радне снаге и спречава их да одлазе у професије које су претрпане. Ова је мера од капиталне важно,сти за швајцарске градове, који и данас, у јеку кризе, примају преко 30.000 радени!ка стране народности годишње. С друге стране застој у извесним индустријама јасно је показао потребу професиона\не преоријентације незапослених. Овај прелаз на друге сличне бранше ствар је врло тешка, али неизбежна за раденике у оним индустријама којз отлуштају више радника него што запославају. Паро-

чито индустрије часовничарска и везива имају вишак радне снаге, који мора да пређе у друге бранше да би избегао сталну неза,пс!оленост. Тако је само индустрија везива за последњих десет година морала отпустити преко 20.000 раденика. Расподела могућности запослења на целу Годину тежи да отстрани незапосленосФ која се јавља услед наизменичности периода велике и слабе активности. Ова се појава јавља у г[ ађевинској делатности. Да би се редовно чак и стално могао запослити највећи могући број радника, надлежне власти сматрају као неизбежну расподелу радова на целу годину. У ту сврху створен је један централни одбор за координацију радова. Кантони и општине дужни су да изводе јавне радове тако да ое радницима пружи колико год је то могуће, стално и редовно запослење. Избегавају се, на пример, у једном крају истовремени гр ; ађевински радови општински, кантонални и државни. Избегава се да се ти ра(дови изводе у време кад је сезона прнватног изграђива(ња у јеку итд. Од стране радника тражено је у неколико махова схраћивање радног времена, да би се на тај начин допринело смањењу броја незапослених. Федералне власти изашле су овом тражењу у сусрет у толико што су сзеле на, минимум овлашћења да се радно време продужује изнад 48 сати. Смањење радног времена на 44 или 40 сати недељно није до сад узимано у обзир. јер се сматра да свака таква мера доводи до поскупљења произ ,В;Одње и да се стога мора остварити по једном међународном плану. У току проучавања је позишење минимума дечјег доба за одобрење да се баве каквом професијом, Повећањем тога минимума од 14 на 15 година отдало би 3.500 деч!ака и девојчица и за толико би сз пијаца рада. у швајцарским градовима растеретила. У исти ред долазе и два друга питања: стављање у пензију пре времена и нагомилавање зараде. Ове мере односе се у првом реду на службенике јавне администрације. Прва мзра пре времено стављање у пензију, ограничена је