Општинске новине

Пропагавда Београда: Бор. Н. Гавридовић, референт Централног преебироа Претеедништва Миниетар. еабета

Штампа и књиЉевност Европе о лепотама и развитку новог Београда*)

Пре три године, часопис Београда ,,Београдске општинсхе новине", 1933 г , донеле су један веома занимљив чланак о писању страних књижевника, публициста и новинара о нашој престоници. У овоме чланку било је ванредно интересантних цитата написа угледних странаца, путописних импресија и финих запажања. У то време, били су доста ретки написи о Београду. Странци, који последњих година у свз взћем броју посећују нашу земљу, ређе су тада назраћали у Београд, јер је њихов циљ обично било наше Приморје. Међутим, у току последње две-три године ситуација се знатно изменила. Захваљујући, несумњиво, и ранијем писању разних европских листова, улози Југославијз и њене прзсгонице у међународној заједници, као и интересовању странаца за остале наше крајеве у које пут води преко Београда, а свакако захваљујући и чињеници да се Београд налази на главној и јединој саобраћајној линији која везује Исток и Балкан са Западом, страни књижевници, публицисти, новинари и јавни радници уопште, постали су врло чести посзтиоци југословенске престонице. Поред разних међубалканских састанака интелектуалаца који су се последњих година одржавали у Југославији, а понајчешће у Београду, поред колективних посета књижевника и новинара балканских држава, у нашој земљи одржавали су се и међународни сасганци духовне елите,, као конгрес Пен-клубова, конференција интерпарламентарне уније, и др. И у случају када су ови сасганци одржавани изван Београда, учесници су у великом броју долазили и у нашу престоницу, једни ради упознавања њеног духовног живота, и духовних тековина; Други да виде град који је у недавној прошлости прошао кроз настрашније фазе мучеништва и који се бранио незапамћеним херојством, које је његова вековна одлика; трећи да упознају његове тековине материјалне културе и контрасти „необичног града на граници Истока и Запада", његов урбанистички развој итд. итд.

*) В идц црви део овог информативног написа у „Београд. оишг. новцнама" 1933 год. стр. 185.

У току последње две године Београд је пос;е(ти|ло око 400 страних новинара. Од страних књижевника и новинара који су раније писали о Београду, треба нарочито истаћи следећа имена: од Американаца Мерт Хег Робинсон, Морау Кели, Чарлс Мајстер, Александар Каун и Кенет Конант; од Француза Анри де Кораб, Пјер Дефонтен, Жорж Шарансол, Роже Мије, Албер Лондр, Анри Дебреј, Жан Периго, Арнолд де Корби, Албер Мусе, Жорж Редон; од Белгијанаца Морис Бекер и Пјер Нереј; од Грка Коста Уранис, Аеонид Лидорикис, Нихола Зарифис, Жана Стефанополис, В. Месолонђитис; од Чехословака Аурел Стик, Јан Урбан; од Аустријанаца П. Дворзат, Грета фон Ур5аницки, Паул Валиш; од Енглеза П. М. Кемп, Харолд Кардозо, Хенри А. Дуз; од Бугара Владимир Пољанов, Георги Влков, Коста Тодоров; од Немаца Херман Вендел, Егон Хајман, Евалд Бекман, Јозеф Алтмајер, итд. итд. Сви ови писци, описали су Београд ванредно интересантно и живо, и са пупо симпатија. Ови које нике цитирамо допуњују само ову интересантну збирку написа и импресија о Београду. Чланци о Београду која доносимо пуни су занимљивих запажања, али и контрадикција. Занимљиво је ввдети како појединци посматрају Београд и које карактеристике налазе. Писац са Истока у Београду види Европу, док онај са Затада налази у њему Исток. Једни су импресионирани наглим и модерним развојем југословенске престонинице, док други сматрају да јз Београд у погледу модерног изграђивања врло мало занимљив и да је у њему много интересантнир оно што је остало из прошлости. Трећи истичу његов друштвени живот и нарочито београдске ноћи. Жене су одушевљене модерном БеОграђанком, њеним животом у кући и у друштву, итд. итд. Француски публициста Пјер Лиотеј, написао је у угледном париском часопису Реви де А'е Монд (Кеуие с1е5 Јеих МопсЗез) 1 ј.адуара 1.934 годинз у једном члан су о нашој земљи, следеће о Београду: