Општинске новине

Стр. 458

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

„...Чим се уђе у град човек се мора дивити његовом пла,нском уређењу. Свуда се пружају широки булевари оивичени травњацима. Београд је на путу да постане једна од најлепших престоница Европе. На свима странама налазе се лепо уређени паркови. Калемегдан изнад Саве и Дунава претворен је у леп парк, пун цвећа, дрвећа и хладовине. Кажу обично, то }е војнички град без уметности. Каква заблуда. Музеј који је уредио Принц Павле и који је смештен у једном лепом кнежевском конаку садржи занимљиву колекцију уметничких радова српског сликарства и доказује постојање префињене кулг туре " Ивон Леноар написала је 17 фебруара 1935 године у париском Ла Гриф (Еа Оп^е) следеће: „У Дубровнику су ми говорили: ,,У Бео<граду немате шта да видите. То је сасвим нов град, без нарочитих интересантности." Ја сам ипак хтела да видим Београд, сматрајући да ћу наићи на нешто оригинално, и нисам се преварила. Стигавши у зору, при сивој светлости једног кишног дана, одмах сам почела да обилазим град и могла сам да запазим знаке достојанства којима се одликују градови способни да усредсреде и црпе способности своје земље. Без устезања отишла сам да видии! стару тврђаву, која пркосно штрчи између Саве и Дунава. Пре 1914 године требало је само прећи реку па се наћи на непријаТељској територији. према којој је Београд, радшрен као] лепеза, са својим степенаЈстиМ кућама био најлепша мета аустријским топовима. Сада, међутим, статуа Победника, коју је израдио Мештровић, стоји горДо према ослобођеним југословенским земљама, док са друге стране, једна друга победа у необузданом изливу, створена истим генијалним длетом, држи на пједестелу најлепшу захвалност и поштовање коју је један савезнички народ икада указао Француској. Пред вече, Београђани и Београђанке, размиле се алејама парка који прекрива тер^асе ове дивне тврђаве, и док ноћ лагано пада они се кроз жагор шетају, као што чине и главном улицом која пр.олази кроз центар града и силази ка Дунаву. У овој гунгули може,те да видите најлепше жене Србије. Ја сам једне недеље упустила се у ову живу реку и запазила сам масу сељанки из београдске околине. Одела које оне носе тако су лепа, а њихова лица тако племенита, да ми се учинило као да сам пренета у једну од оних гомила народа којз се виђају у погадини великих фресака -сликара Ренесанса. Уистини, све ове огрлице од танког рубља, са безброј набора, а нарочито ове многобројне боје као

са оерафимских одора, као да су узете и1з XIV и XV века. Колико стрпјљења и расипања времена треба за ове. необичне композиције- одела, и какву би лекцију париске кројачице могле да добију у овој земљи. Постепено, уколико више дан одмиче, шетачи све више нестају, одлазећи домовима улицама које се пењу и спуштају, између алеја дрвореда и травних ивица тротоара. Вече је прави тријумф цигана... У свакој кафани у Београду можете ћути њихову музику и њихове; песме. Каква сладуњавост, каква жестина и какав шарм, Срби са оду,шевљењем и са заносом слушају њихове романое и легенде. И може да вам се деси да целу ноћ проведете на улицама Београда и да нигде не нађете мир. Идућегдана престоница узимаритам дневног живота, који се развија дуж грандиозних авенија, са зградама и трговинама са излозима у којима видите робу и последње модне новитете." Познати грчки новинар Темистокле Атанасијадис написао је у атинском листу НеосКозмос, 22 новембра 1933 године следеће о Београду: „Још до пре неколико година, на ово1ме месту, Дунав је претстављао границу ципилизације. С оне стране Дунава била је Европа, с ове Истох. Београд се налазио с ове стране Дунава и није био Европа. Није био Европа, а имао је задатак да влЈада Европом, — јер га је светски рат учинио престоницом једне велике државе. Ко је видео Београд у тој епоси чинило му се да Београду не лежи улога престонице. Ја сам имао срећу да га видим и упознаа* у то доба. Виде|о сам тада станицу и цео покрет на њој. Као источњак могао сам да се снађем у једној сродној средини. Ту, на београдској станици, опростио сам се са цивилизацијом. То је било 1923 године. Три године доцније понова сам прошао кроз Београд. Београд тада већ није био више Исток. Тада је он био на ивици између Истока и Запада, односно у гроз-ничавом рађању једне велике престонице. На сваком кораку се копало, руШило, градило. Све је било у темпу грозничајвог грађења,, али главна црта Београда била је средњоевропска. Данас, године, 1934, Београд је потпуно европски град, и то леп 'европски град. Изгледа ми да је довољно ако кажем и да је Београд престао да буде балкански град. Додуше, ни сви европски градови нису лепи. Уосталом, лепота није довољна. Градови поред лепоте морају да буду и симпатични. У овом погледу Београд је један од' најсимпатичнијих градова Европе. Он осваја странца својим духом, нечим унутарњим, он је из своје игре изишао као победник. Он, данас, са поносом може да носи име престонице Ју-