Општинске новине

Стр 462

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

крштају путови са запада на исток и са сзвера на југ. Овај повољан географски положај склонио је ослобођену српсху државу од турског јарма да за престоницу изхбере Београд, иако се он налазио на самзј граници и био отворен према непријатељу. Одмах у почетку светског рата Београд је страдао од аустроугарског оружја, с>басут ватром и оловом из Земуна који лежи на, другој страни реке. Историјски непријатељи Србијез мислили су да ће за увех несгати са површине земље поносан град, огњиште патриотизма и слободе. А, како су сз преварили у својим рачунима! Праведна судбина учинила је то, да је непријатељско оружје очистило само место за изградњу нове престонице, велике престонице сједињене државе Јужних Словена. Нестале су старе кућице, које памте још турска времена, срушиле су сз бедне зграде које би могле кварити изглед града и спречавати његов развој. И, захваљујући разорној акцији Аустро-Угарске, из пепела и рушевина родио се нови Бзоград, — леп, широк, чист, са широким алејама, дивним трговима, са парковима пуним зеленила и цвећа, и са импозантним зградама. Он у јсвоме рагвоју не мора да рачуна тесноћом некдашњих улица, не трују му дах стара и бедна предграђа, не кваре хармонију модернистичких линија старе кућицз без стлла и дражи. Београд — покрај взлихих историјских традиција — сада је потпуно модеран град са великим замахом и поседује сзе перспективе развоја. Он изгледа као сасвим нов град који ни по чему не личи на онај предратни. Онај ранији био је полуисточно, запуштено, скромно погранично средиште, — озај сада је велики живахан град са четврт милиона становника, у центру државе. Он је права европска престоница. Међутим, још нема ни 20 година како је уништен и тек се навршило десет година од како је почео да се изграђује. И, данас, може се замислити како ће лепа и дивна бити ова престоница уједињене Југославије, када буду извршени утврђени планови и када буде испуњен цео урбанистички план израђен за препорођену престоницу препорођене државе г Тада ће му, поред некадањег словенског имена које означује бео град, са заслугом припасти и име које му дају Французи: Лепград. Румунска новинарска Фулмен-Раковичеану, у једном чланку о Београду, оштампаном у букурештанском листу Димињаца (01т1П1зХгг), од 25 августа 1933 године, даје и један опис Топчидера, па каже: „У престоници суседне и пријатељске нем 1 ље, у Београду, где се цивилизација развија на начин који задивљује, нуди се сам по себи

један излет у Топчидер. Кад се човек нађе у хладу дрвећа топчидерског парка, заборавља да је трамвајскрм вожњом од неколихо мннутг. напустио једну престоницу с дивним трговачким радњама, с уређеним булеварима и палатама, с кафанама где оркестри свирају најновије „шлагере" и један свет пун живости са женама, чиј з су тоалете инслирисане креацијама париске моде. У савршеном хладу топчидерског парка може се сањарити. У дубини парка налази се зграда, у којој су, вероватно, некадашњи управљачи земље долазили да удишу ваздух пун оксигена. Овде се налази старо високо дрво платана, о чијим легендама говоре песници, историчари и гуслари. Колико је старо ово дрво, нико не може тачно да зна. Легенда каже, да су владари, строги али правични кнежеви, обучени у своје крзнене плаштове, и њихови дворјанл, долазили овмо, с временаа на време, да у хладу овог платана саслушају разне жалбе и да деле правду." Немачки новинар, др. Деркес-Бопард, написао је о Београду у немачком листу Есенер Алгемајне Цајтунг (Еззепег А11§еша1пе 2еИ;ип§) поред осталога и ово: „Било да се приближујете Београду бродом, долазећи Дунавом, било из Земуна железницом која, чинећи велики лук прелази преко ратом порушеног савског моста и улази у југословенску престоницу, утисак је увек исти. Још издалека, преко калемегданског узвишења и сивих зидова старе турске тврђаве, која је тек 1857 године очишћена од туђинске посаде, светли бели црквени торањ, који се са свих страна види као неко обележје. На обема обалама река пружа се гомила кућа, прошарана старим крововима од црвеног црепа и зеленилом високих топола овога сликовитог брдског града, који је взковима био улазна и излазна каиија Оријента. Данас је тај град центар југословенске државз. Полет Београда почео је после балканских ратова 1912/13. Пре 20 година учињен је први" покушај за модернизовањем. Али ово напредовање је прекинуто свзтским ратом. Срби, који су обрт судбине осетили више негр - иједан други народ, били су под оружјем шест година. А после рата требало је не само поновно подићи своју земљу, Србију старих граница, него је требало органски прикључити присаједињене — ослобођене крајеве. То нијз био лак посао. Али се својски приступило раду и за петнаест година много се учинило. Београд се не може више познати. Надоредо са прираштајем становника учињен је велики напредак и у улепшавању и у повећању града. Изграђене су велике и дивне улице, подигнуте су величанствене зграде, а пре свега зтраде за министарства и друга надлештва, парла-