Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 463

менат, позориште, друго крило Двора, које је заокруглило изглед целе палате, банке и трговине, које су израз јаког привредног развитка. На улицама је живот веома интензиван, али поред свега тај живот није изгубио још оријенталско обележје. А можда за познаваоце старог Београда баш у томе и лежи драж, када поред електричног трамваја и луксузног аутомобила види још она стара сељачка кола која се споро крећу, или сељаке у шареној ношњи, који равнодушно терају своје магарце кроз великоваршке улице по дрвеној калдрми, са пригушеним звкуом, као да су то јоЈш оне кривудаве турске улице са шиљатом калдрмом, по којој је странац из Европе једва могао да иде. И поред модернога облакодера стоји прастара кафана „Албанија" на Теразијама, које су некада били једини центар малога Београда и са којих је изванредно леп поглед на сазску и дунавску долину. Теразије ни у великом Београду нису изгубиле своју привлачну снагу као корзо и центар за трговину. Немачки новинар Егон Хајман, писао је о Београду више пута и његов последњи чланак, оштампан у листу Лајпцигер Најесте Нахрихтен (,,11е1р21 '°;ег №иез1:е №сћпсћ(:еп,') од 11 новембра 1934 године, истиче: „Београд је чудновата варош. Кад воз з .грми преко савског моста, долазећи из Земуна, некадашњег пограничног мегта, Бзоград тада пружа одушевљеном посетиоцу сзу своју лепоту. Одиста диван је ово призор по дану, као и по ноћи, када се редови сзгглости као ужарени ланци лелујају над градом. Од Калимегдана, одакле вас поздравља Мештровићев „Победник", види се ваоош како се из висине у благом луку спушта све до Бановог Брда,. које су за времз рата немачке трупе уништиле, а где сада лежи немачко војничко гробље, као доказ колико је збзг овог града проливено и немачке крви. Ако станемо пред станицу, одмах падају у очи контрасти ове вароши, која сзојим модерним и најмодернијим грађевинама хоће да покаже лице запада, али у којој и поред амзричког темпа грађења за последњих неколико година нису могли да ишчезну сасвим балкански потези. Ако имате среће можете видети сељаке у затегнутим опанцима, смеђим оделима и белим или црним крзненим шубарама како терају кроз варош своја стада. И данас још, али из године у годину све мање, могу ое видети поред главних улица мале једноспратне или приземне куће кривих зидова и жуто обојене. Што Београд чини интересантним то су људи на улици. Улице су увек живе, а пијаце још живље. То је шарена мешавина од модерне елеганције, па сељака у простој но^шњи, Арнаута у шареним дроњцима са секи-

ром и тестером на рамену, од Црношрца са широким плавим чакширама прслуцима прекрасних боја, накитом, револвером са сребром окованим, од попа у дугој црној мангији, са црвеним фесом, па свз до старих руоких царских официра у извешталим униформама. У Београду има много странаца. Око десет хиљада има Немаца, исто толико Белоруса, који се окупљају у малој руској цоквици у којој под заставама руских царсхих пукова почива генерал Врангел, а постоји и мала калмичка колонија са будистичким храмом. Београдски живот разликује се од загребачког. Док је у Загребу живот сасвим грађански, београдски живот има сасзим друго обележје. У дому и породици живи се грађански, али спољни живот је друкчији. Кафана има као и у Европи са уобичајеноЈм интернационалном досадом, али ако желите да упознате прави београдски живот треба ' ' I

Ј ШЈ

Немањина улица да одете на пример код „Три шешира". .о је споља сасвим неугледна кућа, убачена међу велике грађевине, али унутра има пријатну башту, где се лети удобно седи, а зими у малим собицама о,д којих у једној виси портрет' бившег немачког посланика Адолфа Кестера који је умро у Београду. Локални колорит који оживљава дајз златно смедеревско вино које се сја у бокалу. У локалу седе људи, који су можда аутом дошли, поред оних које је већ давно загрејало вино. Ту су уметници, трговци, политичг ои, новинари, етуденти, даме. Оно што је некада за Лајпциг био Ауербахов подрум, н што су Лутер! и Вегенер значили за Берлин, то је за садашњи Београд. за Београд са два лица, мислим на Задад и Балкан, — „Три шешира".