Општинске новине

Привредаа хроника:

Конгрес Савеза самоуправних штедионица Краљ. Југославије

Пре четири године основаи је Савез самоуправних штедионица Краљевине Југославије. Сам живот и развој наших комуналних штедионица диктовао је формирање свег њиховог врховног форума, који ће свима штедионицама пружити иницијативу и инструк 1 ције за рад, као и ауторитативно штитити њихове интересе. Иницијативу за оснивање овог Савеза дао је -сам Сарез градова Краљевине Југославије. Савез организација одржао је 16 августа т. г. свој четврти Конгрес у Новом Саду, чији је претседник г. др. Бранислав Борота и један од оснивача овога Савеза. Конгресу су присуствовали претставници свих самоуправних, градских и бановинских штедионица из целе наше држајв|е. Земаљски Конгрес отворио је претседник Савеза г. Рудолф Ербер, претседник Загреба и Савеза градова Краљевине Југославије. Прво су упућени поздравни телеграми Њ. В. Краљу и Њ. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу. Читање телеграма саслушано је стојећи и том приликом приређене еу бурне и одушевљене манифеСтације како Н>. В. Краљу, тако и Њ. Вис. Кнезу-Намеснику, Још су упућени телеграми Претседнику Краљевске Владе и Министру трговине и индустрије. У своме лепом говору претседник г. Ербер је прво комеморирао свету успомену на Блаженопочившег Краља, па је затим приказао како значај тако и резултате рада Савеза самоуправних штедионица. У обимном извештају Претседништва Савеза о раду Савезне управе у прошлој години подвучене су, између осталог, и ове констатације о тешким приликама наших самоуправних штедионица, а нарочито у односу на општу привредну кризу: „У 1934 години нису се прилике у светској привреди развијале тако да би имале доволЈан уплив на побољшавање привредних прилика -у нашој земљи. Неуспех различитих међународних акција и конференција за побољшање општих прилика главни су разлози што су поједине земље пошле саме својим путем у решавању својих тешкоћа, па су у том имале више или мање успеха. Може се, међутим, приметити да су се економске прилике у појединим земљама прошле године опште побољшавале, што ое огледало и на општем растењу штедних улога, нарочито код градских штедионица. Значајно је да су штедни улози нарочито расли баш код штедионица у оним земљама, у којима је најпре избила жестока банкарска криза, као на Јзример

у Немачкој, Аустрији и Сједињеним Државама. Значајно су расли улози и код самоуправних штедионица у Пољској и Чехословачкој. Овако повољан развој у односним земљама настао је углавном као последица економски смишљених и брзо спровођених мера којима се осигуравао и појачавао ликвидитет свих новчаних установа, нарочито градских штеДионица као штедних установа најширих слојева грађанства. Све то побољшавање није међутим, могло деловати тако да би се побољшале прилике не само нашега приватнога новчарства, већ и прилике наших самоуправних и градских штедионица као опште корисних и добротворних установа. Њихове су прилике у годИни 1934 и надаље остајале веома тешке, а код многих наших штедионица још теже него ли ранијих година. И без обзира на то што су наше штедионице у највећој мери изилазиле у сусрет својим дужницима повољним условима при давању и наплаћивању зајмова, оне су и у прошлој години имале да сносе последице Уредбе за заштиту земљорадника, исто као и све чисто капиталистичке установе. Државне новчане установе биле су и овде привилеговане изузимањем испод снаге те Уредбе. Државне новчане установе имале су, међутим, привилегију и код заштићених других новчаних установа тиме што заштита према њима није важила. Најзад је меееца јула прошле године донет Закон о ванпарничном поступку у којем је чл. 160 у последњи час измењен тако да се улагање пупилног новца у будуће може вршити једино код Државне хипотекарне банке. Пошто је прилив пупилнога новца био веома знатан за многе наше самоуправне штедионице, нарочито баш за оне којима је напоменутим законеким мерама замрзнут највећи део штедних улога, види се јасно како је дошло до имобилности и највећих тешкоћа код наших самоуправних штедионица. Статистика о кретању штедних улога у прошлој години показује да су они прошле године падали и даље код свих наших приватних банака и њима изједначених наших самоуправних државних новчаних установа и даље снажно расли, али опет не толико да би могли да покрију губитак који је за нашу народну привреду настао услед повлачења штедних улога изван њих. Прилив штедних улога код државних новчаних устаЈНОва за време од године 1931 не