Општинске новине

Др. Боривоје Мих. Ђорђевић, шеф антитуберкулозног диспансера Г. п. г. Београда

ХуберКулоза у Београду

Пошто код нас за сада туберкулоза још не подлеже обавезној пријави то је тешко утврдити тачан број оболелих у Београду. Пријаку туберкулозних оболења у главном за сада подносе само установе за лечење и сузбијање туберкулозе на основу расписа Инспектора за туберкулозу при Мин. соц. политике н нар. здравља али и ти подаци нису

....., _.... ...

Антитуберкулозни диспансер Поглаварства града Београда потпуни нити су за сада груписаии на једном месту. Због тога није лако утврдити ни право стање о кретању туберкулозних оболења у Београду. Али, ако није могуће утврдити апсолутно тачан број оболелих, што није од неког нарочитог значаја, ми знамо приближан број тих оболења и оно што је најглавније, њихову распрострањеност и расподелу по квартовима, њихов однос према осталим болестима и према броју здравог грађанства. Напослетку, утврђено је и неколико правих узрока и извора тих оболења у вези са хигијенско-социјалном структуром београдског становништва и грађевинском делатношћу за последњих десетину година.*

*) Види дело г. Слободана Видаковића „Туберкулоза и сифилис са гледишта социјалне политике". Издање књижаре Цвијановић — Београд.

Овај напис износи слику кретања и расподеле туберкулозних оболења у Београду у вези са хигијенским развићем београдских станова и са социјалном структу.ром београдског становништва. У Београду је у 1934. год. умрло од туберкулозе 707 лица, а од свих осталих заразних болести 109, што значи да је на 10.000 становника умрло 28,8 од туберкулозе, а 4,4 од осталих заразних болести. Ове цифре представљају доста висок проценат према осталим градовима на страни, али треба имати на уму да је овде унет и број оних смртних случајева од туберкулозе који су кратко време пре смрти упућзни из унутрашњости на лечење у београдске болнице и клинике и ту умрли. Тачан проценат умрлих Београђана од туберкулозе износи за 1934. год. 23,4 на 10.000 становника (према 24,96 у 1930). У вези са професијом ове цифре дају врло интересантне податке о томе у којим слојевима београдског грађанства туберкулоза узима највише маха, као и о утицају професије и хигијене рада на кретање туберкулозних оболења. Као што ћемо мало доцније изнети постоји извесна група упослења која се после рата нагло увећава и где су упослена махом лица која долазе из унутрашњости као што су келнери, послужитељи, радници, надничари, кућна послуга. Пошто београдско становништво данас сачињавају скоро три четвртине лица досељених после рата из унутрашњости, врло је интересантно знати у којој су мери та лица донела туберкулозну заразу собом из унутрашњости, односно у коме су се року просечно и у коме броју разбољевали од туберкулозз ако су се здрави дог селили у Београд. Ту анкету смо извршили у Антитуберкулозном диспансеру Градског поглаварства и она нам даје врло драгоцене податке о утицају извесних фактора на ширење туберкулозе у Београду као о социјалнопрофилактичним мерама које ре самим тим намећу. Социјална структура београдског грађанства овако је изгледала год. 1929—1931: