Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ===== I Група економско малих, сиромаш. Грађана 1.,) чиновника свих врста 24.697 (од тога чинов. оишт. и држав. 19.109) 2.) Пензионера свих врста 5.302 3.) Занатлија ових врстаа 4.803 4.) Пољопривредника, ситних кафеџија, малих саобраћајних подузетника 2.453 5.) Физичких радника квалифик. 45.926 6.) Физичких рад. неквалифик. 7.185 7.) Шегрта 4.093 8.) Разне послуге 9.779 Укупно 104.238 II Група имућнијих Грађана 1.) Тргова.ца, индустријалаца, сопственика разних већих предузећа. 6.182 2.) Лекара, адвоката, виших чиновника, приватних професора, и становника неодређених занимања 2.185 3.) Рентијера 2.501 Укупно 10.868 Дакле, београдско грађанство сачињаза претежно економски ситнији сталеж, средње или слабо имућнлх. Из следеће таблице, која је такође резултат социолошко -статистичких гфзучава:ћа шефа Одељ. за штампу и културна питања Београда г. Сл. Видаковића, вид јмо да морталитет од туберкулозе у Београду, у општој смртности заузима највећи процзнат код економско слабих група у којој се нарочито истичу неке радНичке професије (механичарски радници). 1. Група економско слабијих Грађана занимања Умрли од туберкулозе према укупном броју умрлих исте професије.

1929. г.

1933. г.

Ђаци

45%

48%

шегрти

47%

50%

сезонски радници

35,5° 0

37,9%

трговачки помоћници

48,6%

50%

саобраћајно особље свих

врста

50,3%

56,5%

машинисте

4а%

57.1%

бравари

54" о

60%

обуНари

51%

62%

механичари

42%

66,6%

келнери

56°/ 0

75%

лтлинари

50°/ о

75%

кројачи

55 %

76,7%

молери

50 / 0

80 %

електротехничарп

66 %

83%

опанчари, сајџије

95%

95 %

артисти, глумци. певачице

—

97%

чиновници приватни

52,1 %

54%

чиновници државни и

40,9%

39%

општински

свештеници

—

14,2%

Стр. 519 II. Група имућних Грађана 1929. г. 1933. г. Рентијери 19,5%, 21,7% велики трговци 19,9°/ 0 19,5°/ 0 Банкари, индустријалци 17,3°/ 0 17,7°/ 0 Видимо дакле, да извесне, нарочито радничке професије, у Београду стално страда ју много више од туберкулозе него од других болести и обратно, да београдске имућније класе умиру од туберкулозе много мање него од осталих болести. Као што смо видели из горњих научно утврђених статистичких таблица београдско грађанство сачињава највише радничко, сиромашно становништво које ујзднз и највише болује и умире од туберкулозе. Да ли се овако високе цифре могу објаснити само утицајем професије и рђаво спроведеном хигијеном рада, или рђавим економским и станбеним прилиг чма? Несумњиво да има и јед-

Један од многих кехигијенских станова бгоградских радничких породица

ног и другог, као што ћемо мало после видети. Али има још једна чињеница, на коју до сада није обраћана готово никаква пажња при оцењивању узрока ширење туберкулозе у Београду, а то је, насељавање Београда становништвом из унутрашњости. После рата велики број пауперизираних земљорадника кренуо је у веће градове па и у Београд у службу, где су махом били упослени као физички радници. Сав тај свет је услед малог броја јевтиних станова насељавао се махом на периферију Београда, где су за кратко време никла неколико веома неуређених и нехигијенских насеља. Али и велики број тих досељеника боловало је од туберкулолзе пре досељења у Београд и тако је туберкулоза баш у тим нехигијенским насељима нашла најплоднији терен за своје ширење. Ево резултата анкете коју је у томправцу спровео наш Антитуберкулозни диспансер.