Општинске новине

Стр. 520

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Према податцима за 1933 год. и 1934 год. на 1.000 лица прегледаних у Диспансеру било је 847 досељених, кратко време пре тога (30 дана до 3 године), а свега 153 родом Београђана. Од тога броја, 572 је дошло у Београд већ са неким туберкулозним оболен>ем а остатак од 375 се разболело од туберкулозе тек после доласка у Београд. Значи, да је много више досељеника већ дошло болесно у Београд, а много мање их је који су се по досељењу разболели. Из ових података видимо један нов узрок ширења туберкулозе у Београду. Како је сав овај сиромашни, а често и болесни свет био густо насељен по нездравим и нехигијенским малим зградицама на периферији, то ће нам и сЛедећа табела показати најбоље на какве је повољне услове наишла туберкулозна зараза приликом насељавања београдске периферије. ГТрема подацима службене станбене анкете, којом је у име Београдске општине руководио шеф Одељ. г. Слободан Видаковић, у Београду има 87 о/о зграда грађених од слабог материјала, у 23°/о је под од земље, у 48,3% је велика влага, а у 69% су клозети или потпуно нехигијенски или постоји осуство клозета,. Следећа табела, службено састављена према статистичким податцима те станбене анкете, приказује величину и цене малих и радничких београдских станова гго квартовима, дакле, станове у којима живи економско најслабији сталеж. Кварт: Кубатура Колико одаја м 3 ваздуха Цена од м 3 стана: за породицу: на 1 лице: ваздуха у стану: 6.20 Дин. 9.30 „ 11.65 „ 6.75 „ 13.85 „ 8.10 „ 9.20 4 „

На сваких 1.000 туберкулозних болесника прегледаних у општинском Антитуберку-

II. IV. VI. VIII. IX. X. XI.

м°

56,8 32,5 28,3 м 3 38 м 3 32,8 м 3 29 м 3 35 м 3

2.1 1.3 1Д 1,5 1.2 1,1 1.4

одаја

16,1 м 8 7,5 м 3 6,3 м 3 9.1 7.2

м° м а

5,6 м 3 8,2 м 3

Из овога видимо да IV, VI, IX, X и XI кварт, дакле периферија на Дорћолу, око Дунава, крајња Палилула, насеље око Смедеревског Ђерма, Пашино Брдо и Јатаган Мала стоје најгоре у погледу хигијене малих и радничких станова, јер не само што су станови пренасељени и тескобни него су и релативно много скупљи од већих станова у центру. Док 1 м 3 простора за становање у стану на Теразијама стаје 6,20 динара дотле, иста толика запремина за становање на крају око Смедеревског Ђерма стаје 11,65 Дин. а у Јатаган Мали 13,85 дин. Упоредо са резултатом ове социолошке анкете, наша здравствена анкета је утврдила да баш у тим београдским квартовима има највише туберкулозних болесника!

лозном

диспансеру

долази на:

Кварт

туберкулозних

Кварт

туберкулозних

VIII.

II.

IX.

162

III.

104

IV.

XI.

124

XII.

VI.

136

XIII.

VII.

122

XIV.

Из ових података се најбоље види укојим квартовима има највише туберкулозне заразе и узрока који помажу њено ширење. Поменули смо малочас однос професије и туберкулозе и видели у главном које су професије најчешће у Београду и како код појединих стоји са обољевањем и умирањем од туберкулозе. Тај однос обично се тумачи тиме да се данашњи човек у својој тежњи да што више искористи и што више себи обезбеди све модерне техничке тековине све више замара и излаже све већим напорима и напрезањима и тиме много више и брже троши и слаби организам. На тај начин ствара се погодан терен за све болести, па и за туберкулозу. Онде где то није случај, социјална беда нагони појединце на рад и под веома рђавим хигијенским условима. Све се ово може узети пре као општи узрок разКих обољења него као нарочити узрок ширења туберкулозе. Однос између професије и туберкулозе је много сложенији. Из следећих таблица се најбоље види тај однос. Према податцима из општинског Антитуберкулозног диспансера на 1000 туберкулозних болесника има: учитеља 11 ђака 60 студената 23 чиновника 126 трговаца 13 надничара 58 радника 222 трговачких помоћника 80 келнера 21 служитеља 37 кућне послуге 112 земљорадника 8 домаћица 164 шнајдера 35 пекарских помоћника 14 санитетског особља 6 продаваца животних намирница 8 Према статистици Др. Кушана туберкулозна оболења према професијама иду овим редом: (на 1770 болесника). надничара 317 кућна послуга 137 чиновници 195