Општинске новине

београдске новине

Стр. 535

жбеника с тим, "да се место тога службеника не попушава до краја буџетске године." Међу осталим одредбама које се јављају код појединих ф. о, истакнућемо само неколико важнијих момената. Сарајево у чл. 4, одређује „да је сваки старешина одељења одговоран дисциплински и материјално за све учињене налоге за исплату на терет буџетских кредита у њиховом ресору." З.акон о држ. рач., чл. 67, каже, да су рачунополагачи и благајник за непоступање по прописима чл. 62, 63, 64, 65 и 66 „одговорни за накнаду штете и кривично." Чл. 62 каже ко су рачунополагачи, где стоји да су „рачунополагачи они административни службеници државни (а то се односи и на градске) који примају, држе и издају новац, вредности и материјал државни, и они који дају потврду (визу) и извештавају о стању и улотреби законом одговорних кредита и ангажовању и извршењу издатака." Какво сада може имати дејство чл. 4 ф. о. буџета града Сарајева, не знамо, али мера предострожности коју они мисле да заведу на овај начин, не може се сматрати допуном прописа Закона о држ. рач. Марибор, у § 11 каже, да ако буџет 1936/37 год. не буде на време одобрен, да се управља по дванаестинама буџета за 1935/36 годину. § 119 Закона о гр. оп. прописао је случај дванаестина, за који се, уз услов одобрења од стране Министарства финансија, траже и други услови. Један од битних услова, да се дажбине убиру ,,у границама појединих стопа или износа предложеног буџета, а други, да се „расходи који се не појављују у предложеном буџету не могу вршити." Једном речју, да би се приступило буџетирању по дванаестинама, треба да постоји предлог буџета, и треба специјално одобрење Министарства финансија, да се може буџетирати по дванаестинама. Тако не верујемо да би само на основу овога параграфа ф, о. Марибор могао да загази у дванаестине. Код Ниша у чл. 16 овлашћује се претседник да може употребити неутрошене приходе ако се исти појаве ,на крају буџетске године за исплату обавеза преко суме буџетом одобренз. § 122 3. о гр. о. став други предвиђа утрошак таквог вишка, али по састављеном и закљученом завршном рачуну. Ти и такови вишци „једне буџетске године употребиће се за исплату обавеза из ранијих година" — а остатак вишка „по решењу грач;ског већа може се унети у буџет и употребити за покриће расхода." Ни овај случај, није у сагласности са законом и тешко ће се моћи њиме користити. У чл. 9 истог ф.о., овлашћује се претседник д,а може расходовати на терет кредита обавеза више расходована новчана документа у 1929 год. које су сторнирањем убачене у касу и то у износу одобреног кредита. Веза између ова два члана је о-

чита. Само док се одредбе чл. 9 могу одмах спровести без сметње, одредбе чл. 16 моћи ће се спровести тек по изради завршног рачуна за 1935/36 годину. Суботица, у чл. 13 уводи ванредаи поирез 1°/о, звани „социјални прирез." „Наплаћена сгот^а, каже се у ф. о., ће се улотребити искључиво за припомоћ незбринугим." У буџету расхода је и предвиђено на име „припомоћи незбринутима", док је приход од социјалног приреза бачен на непредвиђене приходе. Овај начин припомоћи је често пута третиран у јавности, нарочито кроз часопис Београда „Београдске општинске нОЈине '. Взћином се одобрава овакав поступак, јер такав прирез у колико он не погађа ситног потрошача, је потпуно социјалан. У страним градовима су томе прибегли, већином са том разликом, што се настоји да „социјални прирез" падне на терет искључиво имућном делу грађанства. Вероватно да ће и остали наши градови томе прибећи, јер потреба социјалне помоћи је из дана у дан већа. Београд у чл. 10, предвиђа један до сада неуобичајен начин ликвидирања својих обавеза. Данас је још прерано говорити о успеху тога покушаја, те ћемо га и нотир.ати само као покушај. Ту се предвиђа одвајање обавеза градских, које су остале неизмирене, од редовних буџетских издатака. Образовањем „фонда обавеза" треба да се цела та радња одвоји и засебно третира. Код овога је најбитније, срество фонда, а друго, да фонд не постане обичај. Свакако ће се крајем године показати да ли је тај начин могућ или није. Загреб је исто тако згвео једну новину — односно стару новину. Он у своме буџету Опште управе предвиђа међу приходима и расходима, кулук односно издатке из кулука. У ф. о. § 6 каже, да се расходи предвиђени на терет кулука могу вршити само у висини притицања прихода од кулука. Једном речју, буџет кулучарине пренет је у општи буџет града. И само Министарство финансија у својим упуствима, на страни прихода предвиђа „откуп личног рада", док код издатака тај износ нигде не фигурира. Међутим, познато је да се „откуп личног рада", односно како се у пракси зове кулучарина, и не сматра приходом општине, и ради тога и не може да фигурира у њеном буџету. Закон о недржавним путевима регулише начин те врсте издатака као и начин убирања кулучарине. У § 58 у надлежност среског путног одбора, по тачки 6 стоји „састав буџета путног среза." Како се буџет кулучарине саставља о томе говори § 59 и 60 истог закона. Сам буџет одобрава министар грађевина. Сличан случај десио се и са Београдском општином која је 1930 године унела у свој буџет прихода износ од Калдрминског фонда. На то је тадашњи Министар финансија одговорио следеће: „то ни-