Општинске новине

Стр. 536

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

је у ствари приход, јер са тим фондом не рукује општина, већ Министар финансија, који и његову поделу чини по свом нахођењу и потреби поједина општина. Према томе Општина београдска не може да рачуна са ово^ сумом, стога ће је избрисати из прихода а за исту суму смањити расходе." Оваква одредба у ф. о. Загреба у практичном смислу неби могла бити ни употребљива, јер фондом кулучарине не располаже нити може располагати градска управа. Резимирајући одредбе појединих финансиских овлашћења која се налазе у буџетима градских општина за 1935/36 годину, не можемо а да и овога пута не подвучемо, како се све то ради са веома мало познавања закона и са недовољно стручног знања. Тешко је, верујемо, да се од разних обичаја који су владали пре рата, без извесног прелазног периода, створи један систем који би одговарао потребама и био на достојној висини. Али времена је доста прошло. Данас већим делом на управама градских општина седе људи са више знања, више схватања данашњих потреба, са ширим погледима о комуналним проблемима. Ми морамо да се чудимо поред свега тога и данас долазимо до закључка, да наше комуналне финансије нису још у-

век достигле висину која се од њих очекивала. Јер шта може да каже један добро упознати комунални радник о многим прописима који се код наших буџета налазе? Ништа добро, !ништа похвално, ништа што би уздигло углед наших градова. Ми то са жаљењем констатујемо, у уверењу да би се ти недостаггци са мало добре воље могли отклонити. Данас се може, ако се пре није могло, наћи људи спретних, људи који одговарају позиву, који су способни да воде комуналну политику. Само те људе треба довести, треба их слушати, треба да им се омогући рад, да они према свом стручном знању изведу наше градј. општине из овога лабиринга. Стручно стање треба ценити изнад свега. На страну политичка партизанства, на страну протекционашки систем, на страну родбина и пријатељство, уређење наших општина тражи стручне људе, тражи раднике који ће знати и умети да поведу финансиску политику правим путем, путем који неће користити само кругу пријатеља и познаника, него грађанству, користити целини а у првом делу ономе који је сада најмање користи. Ми ћемо се на све ово вратити у идућем броју часописа Београда, кад буде говора о приходима и расходима градских буџета.