Општинске новине

београдске новине

Стр. 543

да на свако лице респективне породице дође по једна соба максимум, плус једна заједничка, с тим да се собе са преко 40^ имају рачунати као две. 5) Пре свега другог треба издејствовати да се донесе напредан и социјално-правичан закон о стано!вима, у коме ће се нормирати све ове и друге комунално-социјалне мере и предвидети најстрожије санкције ради њиховог обавезног и стриктног спровођења у живот. Поред осталог, овим законом недозволити подизање великих грађевина т. зв. бунарског типа, и других великих станбзних грађевива уопште, чији сопственици не изјаве да се унапред, без резерве потчињавају будућој комунално-хигијенској интервенцији своје градскс оппгтине". У финансиском делу овог реферата г. Видаковић је изложио детаљан финансиски програм који је завршио овим предлозима: „За релативно решење станбене кризе у Београду мора се основати један велики градски или грађевински; фонд. У њему би имала да учествује држава сталним буцетским дотацијама, Београдска општина такође својим знатним улозима, грађани станбеним порезом на прогресивној основи са ослобођењем свих оних који не плаћају већу кирију од 600 дин. меоечно и немају преко прописаног просечног минимума за живот. У тај станбени фонд имале би да улазе и све казне по будућем закону о становима, као и таксз по прописима данашњег Грађевинског закона и т. д. Уколико данашња државна фискална политика не би хтела да уводи станбени порез на прогресивној бази, као једино социјално-правичан, онда би требало увести бар један општи пропорционалки разрез на непосредно пореске видове у суми од 15 милиона динара годишње за Београд, с тим да он послужи као база будућем станбеном грађевинском фонду Београда. У корист грађевинско-станбеног фонда требало би завести и: I — Порез на неизграђене грађевинске парцеле у центру Београда; II — Годишњи порез на све луксузне станове у граду, као и на самачке станове и гарсонијере; Овај порез на луксузне и велике станове (са већим бројем соба него што то дозвољава утврђени станбени максимум), чији се приход искључиво употребљава за изградњу малих и хигијенских станова, износи у чехословачким градовима годишње (Брну и др.): ако прекорачење износи једну собу 200 круна » » м две „ 500 „ » „ , три „ 800 „ „ » » четири „ 1200 „ „ „ » пет „ 2500 „ и свака даља соба по 1000 чсл. крупа Ова пореска скала правично је распоређена и ми бисмо је могли узети за Београд. III Станарински порез. Да би станарински порез био социјалан, он се има да примени и на власников стан, као и на закупца и то: основних 600 дин. кирије месечно треба ослободити од овога пореза, како у, односу на власника, тако и на закупца. Преко те суме да се вишкови кирије оптерећују у једној благој реалној прогресији, тако да се на закуп од преко 10.000

динара меоечно плаћа као максимум 30% станаринског пореза. Станарински порез да почиње са процентом од 4% ј а да се заврши са максималном стопом од 30%. Овај „порез на кућне најамнине" заведен је у већини европских градова. У граду Брну (који има око 270.000 становника, те је најприближнији Београду) овај порез износи: 10% на закупе до 800 чк. 15% . - 500 „ 20% „ „ преко 800 „ 25% « « „ 1200 „ 30% „ „ „ 2000 „ 35% „ « » 5000 „ Приход општине града Брна од овога станаринског пореза годишње износи 11,500.000 чк. (око 20 милиона динара) и употребљава се за изградњу

Из наше анкете: раднички нгхигијенски стан малих станова, односно помагање те изградње преко нарочитих станбених задруга и друштава, чији је рад стављен искључиво на комерцијалну базу. У граду Прагу максимални проценат овога општинског пореза износи 25%, а сви станови са закупнином јевтинијом од 400 чк. (750 дин.) ослобођени су истог. Од наших градова овај порез (најамни филир) имају на пр. Загреб, ТБубљана, Осек итд. IV — Треба завести специјалан градски порез на повећану вредност зграда и земљишта и то од 5-25о/о. Чехословачка је овај комунални порез на т. зв. „повећану вредност имања" увела још пре 6—7 година са максималном стопом од 25%! V чехословачким градовима овај се порез обавезно наплаћује приликом продаје, односно преноса непокретног имања. Висина „повећане вредности , ' утврђује се| упоређењем цена, за коју је то имање купљено, са ценом за коју се сада продаје. Та разлика опорезује се: