Општинске новине

Стр. 548

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

пре известан број војске, коњице и пешадије (подерано). Ма да ти је у том смислу пре неколико дана наређено и препоручено, ово питан>е се не може упоређивати са другим. Прибављање средстава за умирење и растеривање поменуте „бриге" један је од најважнијих посала, док се није још разбуктало и пре нкз што ствар засмерди и комплицира се. И пошто је моја категоричка царска наредба да се одмах приступи одашиљању једног извесног броја војске, коњице и пешадије, (подерано). Ако до сад ниси поменуту војску послао, наређује се да, чим стигне ова заповест на ту страну, као што ти је поменути писао и наредио, одашиљком извесног броја војске, коњице и пешадије, приони да се прибаве средства те да се ова „брига" смири и сврши. Ради потврђивања и убрзања сачињен је мој ферман и по (име није попуњено) послат. Према томе, по овом питању је и овом приликом светим заповестима понова наређено да похитају. Па и ти, ако још ниси поменуту војску упутио (подерано), да се најозбиљније постараш и труд уложиш те да ..... (подерано) војска стигне. То је мој коначни царски захтев и кад ти буде знанс* да никако одлагање и одуговлачење није допуштено, поступићеш и управљаћеш се, као) што је казано. Да би ое клонио од противнога поступка, изашао је мој ферман (подерано). Кад стигне, у овом питању поступићеш и управљаћеш се у смислу садржине срећно изашлог фермана, коме се ваља покоравати и према коме се треба управљати. И да се клониш и чуваш од противног поступка. Тако да знаш, Ослони се на свети белег. Написано у почетку месеца џемази ел ахара, године 1230. У заштићеном месту Константинову граду. На полеђини при дну два потписа у парафу: нечитко. Са стране: врањанац Хусеин паша. III 25-У-1815 (15 џемази ел ахара 1230). Ферман султана Махмуда II београдском мухафизу Сулеиман паши: због побуне, раја београдског пашалука проглашена је за непријатеља царства и стављена ван зак!она. Са нишке и босанеке стране крећу ое војске на челу са Марашли Али пашом и Хуршид Ахмед пашом. На основу његове заповести и фетве изузете од шеих ул ислама допуштено је српску рају убијати, хапситји и робити', а имовину јој пленити. За прву помоћ да му се нађе за трошак шаље му се 100.000 гроша. (Ориг. у НБ., бр. 127). У тугри: Махмуд син Абдула Хамида хана — победилац вазда! Поштованом овлашћенику, славном маршалу, закону света, проницавим духом управитељу јавних послова, правим судом употпунитељу важних народних послова, проширитељу грађевине царства и среће, у-

крепитељу стубова среће и славе, миљенику надареном вишњега владара, београдском мухафизу, моме везиру Сулеиман паши — нека би му вишњи бог учинио славу трајном! Кад стигне високи царски белег, нека буде знано да су неки Срби изашли из граница покорности и дигли устанаЈК. На брзу руку румелијски валија, поштовани овлашћеник, славни маршал, закон света, мој везир Марашли Али паша — нека би му вишњи Бог учинио славу трајном! — од своје стране поред неколико стотина војника одредио је и назначио миримеране и остале који су били потребни. А од стране мога узвишеног царства, иако су послати фермани и наименовања, пошто су у овом тренутку поменути издајници, по нагону своје покварености и порочности, која им је у природи усредсређена, успели да још нешто њих наговоре да се одметну и себи придруже и да подизањем логора себе појачају, кад је то дошло до мога царског знања, које свет краси, из садржаја писама која су стизала на моја врата среће од стране тебе, који си поменути мухафиз, и од поменутог румелиског валије, и од стране бивших валија Босне вилаета, пошто се несумњиво показало да тај народ није знао да цени моју царску љубав према раји и моју благост и милост, на основу тога што се дрзнуо да отк/аже покорност и да дигне буну, кад се обратило најсветлијем закону божјем са питањем: „Кад немуслимани (турски поданици) настањени по селима око једног од исламских насеља сасвим откажу послушност својим законитим властима, па нека од исламских насеља заузму и стану се спремати за борбу са муслиманима, пошто села поменутог народа шеријатски постају ратиште, ако по нужди светог шеријата исламска војска према султановој заповести која изађе и против њега пође и зарати, тај поменути народ поставши правно противна ратујућа страна, па се против њега примени ратни закон, је ли допуштено да се уибја, хапси и роби?" Од стране шеих ул исламата издата је фетва са одговором: „Јесте". У смислу свете фетве издате од стране светлог шеријата а према указаној државној потреби да се на поменути народ спусти света сабља Мухамедова и да се нападне са свију страна, те да се огњем и мачем нагна на покорност, ради извршења моје царске воље одређен је да хитно оде у Босну садјашњи босански валија, овом приликом" као самостални главни командант трупа од босанске стране бивши поштовани и велики овлашћеник, славни и часни маршал, закон света, мој везир Хушрид Ахмед паша — нека би му вишњи бог учинио, славу трајном! а његов претходник, босански валија, пређашњи поштовани овлашћеник, славни маршал, закон евета, мој везир Силахдар Али паша — нека би му вишњи бог учинио славу трајном! додељен је исто тако свити поменутог босанског валије. Поменути Хуршид Ахмед паша ће са босанске стране напасти поменуте бунтовнике са свима како онима који су у недејству тако и са онима активним миримиранима, и капетанима и родољубивом војском. Не се).