Општинске новине

Др. Реља Аранитовић, шеф Буџетсћог отсека Г. п Б.

Буиети градсБсих општина (Свршетак).

II. Приходи Како смо раније видели, буџети наших градских општина у већини случајева састављени су тако да се у њима сналази тешко и стручно лице. Буџет многе наше општине сматрају као „нужно зло", и настоје да у њега унесу што више нејасноће, како би лакше дошли до онога што им закон ставља у дужност, а што они не желе да примене. То се нарочито уочава код прихода и расхода појединих градских буџета. Није био ни мало лак посао открити све те „фиктиве," а било је случајева где се оне у потпуности и нису могле пронаћи. Тако је наш задатак био у првоме реду да пронађемо све фиктивне ставке како код прихода тако и код расхода, како би могли доћи до тачне цифре оптерећења грађанства, и на тај начин вршити упоређења. Морамо одмах нагласити, да у погледу тачног оптерећења грађанства од стране градских управа наши подаци нису потпуни у толико у колико поједине градске општине нису у своје буџете уносиле св>^солика примања које они било директно било индиректно примају. Многе градске општине не врше директно све комуналне послове него их предају другима било у облику концесије, уговора и т. сл. На тај начин тај део посла не фигурира у самоме буџету, и ако је њиме грађанство оптерећено, или боље речено, грађанство то прима као монополисану радњу града. Закон о градским општинама у § 88 предвидео је делокруг рада појединог града. Ту се каже, у ставу 1 истог параграфа, да „делокруг рада обухвата све послове који се тичу непосредног интереса градске заједнице, а односе се на економски, културни М социјални напредак града." Закон је даље побројао, шта „нарочито спада" у делокруг рада сваке градске управе, и ту се цитира, поред осталога, и трамвај, водовод, осветљење, хигијенске и санитарне установе и т. д. Према томе је право и дужност града да све то извршује. Нас овде нарочито интересује однос привредних предузећа, како се она погрешно на-

зивају у последње време, према управи. Постоје случајеви где део привредних предузећа не експлоатише директно само поглаварство него је то право пренело, како то је споредно, на друго лице. Сада се поставља питање, како поглаварство има тај однос да појављује у своме буџету. Многе општинске управе, показују код прихода један паушалан чист приход од тих предузећа, без да се игде појављује поступак којим се до тога дошло — да се ставе приходи и расходи тога предузећа, и на тај начин покаже у облику вишка прихода добит која је унесена у буџет. Постоје и други случајеви. У приход се уноси сума коју општа управа прима као дотацију од тих градских привредних установа, док се код расхода опште управе иста та сума појављује као расход за „јавне сврхе." На тај начин не само да се не може утврдити тачно оптерећење грађанства, јер приход није оно што се уноси него само његов део, нити је сам буџет реалан кад се уносе овакве полошке „јавних потреба" које су само рачунска манипулација. Мислимо да су сви ти поступци потпуно погрешни. У градском буџету мора да се појави све оно што град, као градска заједница, извршује. Јер настаје питање ко има да контролише, ко да одобрава издатке тих градских установа, ако га не контролише и одобрава градско веће? С тога мислимо да је уведена пракса у томе погледу потпуно погрешна, и да би је требало укинути. Овде неби долазила у обзир једино потпуно приватна предузећа која су, као такова, добила право експлоатације поједине гране — било трамваја, воде, осветљења и т. сл. уа предвиђено право контроле од стране градског већа. Једино у томе случају би се код прихода појављивала сума примљена од предузећа као накнада поглаварству, у колико је тако и условљено. Али и ту имамо интересантан случај, н. по. са Београдом. Београд је уступио право производње електричне струје приватном друштву, али тако, да друштво струју продаје Поглаварству а ово препродаје грађанству. На тај начин у буџету прихода појављује се цео приход од