Општинске новине

Стр. 574

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

осветљења, а код расхода сума која се плаћа приватном друштву за добивену струју. Таква радња, која је по нашем мишљењу, потпуно правилна, омогућује прегледност тога пословања, упознаје јавност о ономе шта се ради. Сасвим другу слику даје н. пр. Сарајево, које код прихода појављује 3.200,000, као паушално примање од Градске штедионице за експлоатацију град. привредних предузећа, а у расходима исту суму као издатак „јавне расвете и чесму". То се појављује и код других градских општина, иако сви признају да је то неоправдано и т. д. Један од разлога, који се овде мора напоменути, тих прикривевих и фиктивних ставова у буџету је Закон о непосредним порезима, који градска привремена предузећа сматра као „предузећа", и сваку показану добит опорезује. Да би се то ублажило, градске управе стварају издатке за „јавне сврхе" јер ти издаци у ствари постоје само што се они у буџету не могу појавити као приход и према томе ни као расход, јер ту ,,јавну потребу" плаћа грађанство у виду разних дажбина и намета. Кад би се то питање расправило, што је од неопходне потребе, свакако да би и ове радње, ако не потпуно а оно са 90%, отпале. Јер градско привредно прздузеће није оно што је приватно привредно предузеће. Ми смо чак и против тога техничког израза „предузеће", јер се баш ради тога и ствара та забуна у примени закона. Оно може бити предузеће само у начину производње, рада, али с обзиром на сврху производње, за њихов монополисани карактер, није предузеће. Докле год град мора да осветљава улице, и то без икакве специјалне и јасно одређене накнаде за то, производња осветљења није предузеће; док се вода мора стављати грађанству на расположење на сред друма да се може употребљавати до миле воље, водовод није привредно предузеће, јер привредник рачуна све, он не познаје ,,јавне сврхе" и „јавне интересе." Зато, у великом делу узрок свих ових нејасних појава у буџетима градских општина, треба тражити у примени закона о непосредним порезима на добит. Док држава сама не призна да се подаци за јавне потребе морају отписивати од добити и без тога што они у буџету не фигурирају, (а правилно не могу да ту постоје) дотле ће свака градска општина са већим или мањим прикривањем стварног стања то морати да надокнади, а јавности ће увек бити непознато стварно стање, шта један грађанин даје за своју градску заједницу. Како смо раније нагласили, ми смо желели да из појединих буџета извадимо само оно што фактично оптерећује грађанство, у колико се то оптерећење појављује у буџете, а у колико се не појављује нисмо га мо-

даци нису апсолутно оптерећење грађанства појединих градова него само релативно. Према тако сређеним подацима дошли смо до табеле број 1 коју овде приказујемо. Највеће оптерећење има Марибор, где просечно један становник доприноси годишње динара Табела број ].

Упоредни преглед оптерећења једног становннка града према буџетима градских општина за 1935/36 год

| Ред, број |

Г радска општина

Укупан приход за 1935/36 год.

Број становника

На једног становника отпата динара

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Београд Загреб Љубљана Марибор Суботица Осијек Скопље Сплит Сарајево Н;;ш Дубровник Бања-Лука Битољ

310,477.959.207,328,725,— 73,533.013,47,243.145,— 33,116.080,32,330.283,— 30,000.000,29,330.914,— 28,086.270,18,294.715.50 14,819.923.70 8,839,670 58 6,143 866.

238.775 185.581 59.765 33.131 100.058 40.337 68.616 43.711 78.173 35.465 18.765 22 165 33.024

1.300.26 1.117.18 1.230.36 1.425.94 330.96 801.50 437.21 671.02 359.28 515.85 789.76 398.81 186.04

Свега

839,544.564.78

957.566

876.74

НАПОМЕНА: Број становнике односи се на градове без проширених атара.

1425,45, градској управи, а најмање Битољ чији становник плаћа свега дин. 186,04 годишње. На другом месту долази Београд са динара 1300,29, трећем Љубљана са динара 1230,36, четвртом Загреб дин. 1117,18 и т.д. Прбсечно грађани приказаних 13 градова, плаћају годишње дин. 876,74 за своју градску општину. Ако ово стање упоредимо са оптерећењем које појединац доприноси држави, добивамо ово: на државне приходе који износе динара 10.171,250.798— а број становника 13,934.038. отпада на једног становника просечно динара 729.95 годишње. Према томе градско житељство је више оптерећено од стране градских управа са њеним буџетом ;него га терети држава својим буџетом. Ово је за нас једна од врло важних чињеница, с обзиром и на наше раније писање о томе, а то је, да, док за дин. 729,95, колико сваки од нас годишње даје држави на име издржавања „државне заједнице", постоји Закон како се они могу и како се смеју трошити, што свакоме грађанину даје бао морал-