Општинске новине

Стр. 584 - - БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ Табепа број 6.

Упоредни преглед важнијих материјалних издатака по гранама буџета град. општина за 1935/36 год.

Ред. број

ГРАДСКА ОПШТИНА

Г рађевинска грана

Социјална скрб и народно здравље

Лична и имовна безбедност

Субвенције и разне дотације Хум. и др. друштава

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Београд Загреб Љубљана Марибор Суботица Осијек Скопље Сплит Сарајево Ниш Дубровник Бања-Лука Битољ

19,947.700,26,842.100.— 6,607.890,4,359.990 2,072.900.— 1,086.000.7,500.000,— 3,919.165,5,383.000 2,550.000 1,452.250,— 692.860 1.234.400,- 11,049.900.12,983.700.— 5,699.825,3,193.574,— 1,829.950 1,602.250.— 1,687.000,2,359.864,— 2,712.200,836.000,- 831.787.90 207 700 668.700.— 1,735.900,6,039.892,— 1,511.862,660.328,— 491.590,451.240 664.390. 637.600.— 1,206.400.379.000.— 650.532. 159.306.— 230.700.—

1,254.800,3,662.200,— 1.9/9.119,839 100,228.910.— 823.400. 567.000,— 168.700,470.000,— 99.000,120.000.— 391.039.26 85,700,—

Свега

83,248.255,—

45,662.450.90

14,818.740 —

10,688.968.26

око 9 милиона динара за ануитетску службу даје 1,6 за социјалну скрб и наррдно здравље, на име помоћи пола милиона. На грађевинску грану даје Осијек милион динара. Скопље даје на грађевине 7,5 мил. динара, али зато Скопље даје свега 9,9% на ануитетску службу а Осијек 43°/о. У томе погледу даје леп пример и Сарајево, Субоботица и Битољ, Који спроводе више социјалну комуналну политику и више политику тиху, према својој моћи без великих авантура и великих амбиција. У појединости материјалних расхода не желимо овога пута да се упуштамо, јер то не дозвољава ни простор овога чланка, а и што би тиме Јиорали говорити о појединим случајевима о којима не би желили да говоримо. Важан је за нас овога пута факат, да ни ко\& материјалних расхода не постоји ни Гфиближно нешто што би поједине градске општине спајало. Свака се креће у оквиру својих потреба, или боље речено своје политике. Каква је то политика по поједино грађанство, нека они о томе закључују, јер је то првенствено њихово право и њихова дужност. Ми колико смо !могли показали смо. Да постоји аутономија наших градских општина, — то смо видели у излагањима о њиховим буџетима. Та аутономија иде тако далеко да ми често мора да се улитамо: јесу ли то све градови наше земље? Њихове политике се из темеља разликују, а ако све треба да се зове комунална политика, иако глеђу нама нема толике ни културне ни е-

кономске разлике. Разлика постоји, то је тачно, али, да ли у оноликој мери, у оноликим основним схватањима у Колико се разликују поједине комуналне политике наших градова? Мислимо да не постоји и ради тога нас и буни ова подвојена политика, ради тога и гражимо да се она мења, да се прилагоди своме грађанству. Како год нас држава сматра као ]едно, тако нас и опорезује, тако нам и суди (оно бар са жељом да тако буде у колико све још није претворено у „једно'), тако треба да нас и град, у упоређењу са нашим братом из другога града, третира као једно и даје нам бар приближно једно те исто. Јер доклегод постоји подвојеност у комуналној политици, која је од великог утицаја и за саму држ. политику, дотле ће бити подвојености и међу грађанима, биће бољих и лошијих, биће здравијих и болеснијих, богатијих и сиромашнијих. А ми мислимо даа комуналној политици није циљ да прави те касте од својих грађана, него јој је сврха да свакоме грађанину помогне, а највише ономе који помоћ треба. Ред би био да се бар створи иницијатива међу појединцима о схватуањима и дужностима комуналне политике, а понаособ комуналне финансиске политике. Државна управа је почела у томе правцу бар делимично да ради, па стога, не сме се изгубити из вида, да грађанство то чека, грађанство то треба Савез свих градова наше Краљевине, као врховни комунални форум, мора и овде узети у своје руке благотворну иницијативу. Он има реч.