Општинске новине

Стр. 614

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

и воље, то кито нам је говорила стара народна легенда о Кнезу Пжемислу. Велики узор и Нример сте нам давали, Ви, браћо, од почетка прошлога века: Ваги кнежевски и касније краљевски род Карађорђевића јепред нашим очима израстао из крила Вашега иарода. Он је постао кост ваших костију, крв Ваше крви. Он Вас је водио из побе.д\г у победу. Од свих словенских народа, ви сте били први и једини који сте имали демократску народну династију из свога рода, за каквом су чезнули нагии очеви у својим државноправним сновима, изграђиваним на световацлавској пжемисловској круни. Још један чески крал>-демократ нам је остао драг, чија успомена је употпуњавала идеалну слику Правог словенског краља. То је био Ђорђе Пођебрадски, који је бранио славу ческог имена, поставивши се против целога света, који се борио за слободу савести и први — скоро пре пет векова — истакао мисао стварања Друштва европских народа и мирног решавања међународних спорова. Колико каракетристичних црта Ђорђа Пођебрадског се може видети у Вашем седом Краљу Петру-Ослободитељу, који је бранио част и слободу предратне Србије против моћн01 суседа, набрекле Аустро-УГарске монархије! ? Борбе Јана Јискре из Брандиса за ослобођење Словачке од УГарскоГ Господарства у доба Ђорђа ПођебрадскоГ у многом потсећају на борбе Карађорђеве за слободу и уједињења јуГословенског народа. Исто тако мировна настојања ВеликоГ Краља Александра су сјајно потврдила нашу претставу о мудром Краљу, проницљивом државнику, као што нас је учила историја о Кралу Ђорђу Пођебрадском. Зато краљевски род Карађорђевића ужива у широким масама чехословачкоГ републиканскоГ и демократскоГ народа далеко веће симпатије, него икада икоји друГи владарски род па ни словенски у Европи. У Каршђорђевићима смо увек гледали идеал народне демократске династије, какву ми Словени нисмо имали од времена Пжемиславаца. У Краљу Александру су се ујединиле најбоље особине ЊеГОвоГ рода: имао је личну храброст своГа прадеде Карађорђа, орГанивационе способности своГа деде Александра, државничКу мудрост и разборитост свога оца Краља Петра Ослободиоца. Још у младости, постављен пред велике задатке, Он их /е без оКлевања преузео на себе. Није потребно помињати Његове победе из балканских ратова, у којима се први пут показао као Генијални војсковођа. Широм света је познато Његово херојство из Светског рата, када је на ЊеГовим младим бедрима лежала одговорност и судбина целе државе, војске и народа. Свако дете данас већ зна гита је све херојски реГент Александар, као највећи заповедник Сриске војске, учинио на фрон-

товима Против силне војске централних сила. Повлачење срспске војске кроз Албанију на јесен и зиму 1915 Године данас је већ најхеројскија леГенда човечанства! Лично херојство Краља АлеКсандра, исто као и њеГова беспримерна пожртвованост и верност своме народу, коГа није наиустио ни у најтежим данима, изазивале су дивљен>е и далеке туђине. А када је после победничкоГ завршетка СветскоГ рата примио у своје руке новоослобођене покрајине свих југословенских племена, јасно је било, да ће Он извршити велик<и задатак Ујединитеља ЈуГославије. Тешка времена послератних криза ставила су Краља АлеКсандра пред тешке и строГе часове државноГ живота. ИзГрађивање јединствене ЈуГославије на јединственој и сигурној основи, спољна политик!,а великоГ стила, настојећи осиГурати мир не само на Балкану, неГо и у целој Европи, стварају кулминацнрј правоГ краљевскоГ живота. Мученичка круна из Марсеља појачава Му још свету леГендарност и трајни ореол, који Му једнодушно пружа културно човечанство! Таква /е била историја Краља Александра, коме не би само припадала титула „Витешки" и ,,Ујединитељ", неГо и ,,Највећи . То је заиста био Александар Највећи и ми смо срећни што нам је суђено да живимо у доба када је оживео антички узор Александра МакедонскоГ. Савремени Еалкан је дао слику новоГ Александра ВелнкоГ, овоГа пута из словенског рода. Александар /е велики и у Јхивоту и у смрти. Стваралачки %енији — прави творци историје — су реткости у историји народа. Рађају се из потпуне хармоније уравнотежених квалитета самоГа народа. Чврсти у самом себи, а чврстоћа њихове унутрашњости је извор блаГодети гиироком кругу људском! Краљ Александар /е изазивао дивљење својим особинама у приватном, као и у јавном животу: као сјајан човек, узоран муж и рођени државник. У чему Та требамо више обожавати? Ради чега за Њим чезнемо више? Тубитак чеГа значи за нас већи бол? Био /е строГ према себи и љубазан према друГима. ДруГима /е опраштао, себи никада. Марљив и радан до изнемоглости. Чезнуо /е за познавањем и знањем из свих области■ Волео /е људе, свакоГа човека. Људима /е радо чинио доброчинства, Гдегод' /е мОгао. Зато су Га такође људи волели. Познат /е ЊеГов срдачни однос према простим војницима у рововима, а нарочито према тежацима по селима. Та ЊеГова наклоност /е била основна црта њеГовоГ демократства. Волео /е своју породицу као најбољи отац и супруГ. Краљевски дом /е био узор јуГословенским породицама. Љубав према отаџбини је показивао целог своГ живота. Краљ Александар /е био пра-