Општинске новине

9*

6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 625

Престонице Југославије, претседник г. Максон подвлачи, да такав урбанистички полет ни један град на свету није могао да пружи. Г. Максон завршио је свој говор речима: — Сада, када је Београд решио питања урбанистичких и грађевинских постројења, он приступа решавању социјалних и културно-социјалних проблема. Уверени смо, да ће и на томе пољу дати пун замах и стати у исти ред са златним нам Прагом!" Нарочито је снажан и ораторски моћан био говор г. др. Јураја Јаношке, који је у име Чехословачко-југословенских лига и Чехословачке наздравио југословенској армији и њеном гвозденом војсковођи Команданту Београда, армијском генералу г. Војиславу Томићу. Говорио је спонтано час на српском, час на чехословачком, цитирајући чехословачке народне песме о Косову и Цару Лазару. Г. др. Јаношка завршио је свој лепи говор овим речима на српском језику: ,,Када је настала прва епоха великоГ ослободилачког дела за ослобођење тадањих ујармљених Словена, односно, када је бјкнуо рат на Балкану за ослобођење словенских народа под Турцима, наш расни народ у селима испод Татре, вапламтио је необичном радошћу, па сам од себе, без икаквоГ импулса са стране, добровољно доносио је прилоге, за тадашње доба велике, за српски Црвени крст, и са сузама радости пратио је развој доГађаја и наступање и напредовање Ваше војске из победе у победу. Као да је тај наш народ испод Татре осећао, да ће наскоро и њему сванути ослобођење. Из истих крајева добровољци су ишли у помоћ вашој браћи. Један посматрач из Ваших редоза рекао је, да су Словени били велики у ропству,*) јер су се узајамно поштовали, разумели, један друГоГ потпомаГали и волели и живили међу собом као једна једнаком судбином поГођена породица. Морамо бити велики такођер и у слободи.... Верујем да ћемо бити еелики и још већи, неГо што смо моГли бити до данас, ако ћемо се држати народних традиција, које вежу нашу садашњост са прошлошћу, ако ћемо Гајити културу срца, културу душе. Данас смо пролазили кроз таква места, лепе, историске Шумадије, Где је свака Груда наквашена крвљу, проливеном за отаџбину, Где је увек херојска српска армија борила се з<а одбрану сеоје отаџбине са мноГобројнијим и боље опремљеним непријатељем. Али бадава је свака техничка опрема војске, макар 1 како савршена, ако во]ска нема оног духа, који је имала ваша армија, драГи Генерале! Ваша мала армија имала је великоГ духа. Сваки војник знао је зашто во-

*) ро<1 (исЗЈпот.

јује, не само за опстанак своје отаџбине, неГо и за ослобођење своје ближе и даље браће. Само томе силном духу, може да се захвали, да је ваша армија 6ила прва, која /е дала смртоносни ударац непријатељу, кад је проломила и разрушила фронт непријатељски на Кајмакчалану и незауставивим летом прохрлила напред, доносећи потпун слом нелријатеља, па слободу отаџбини и уједињење своје јуГословенске браће. Нека живи херојска јуначка армија јуГословенска и њен снажни, гминентни армијски Генерал г . Војислав Томић!" Крај говора г. др. Јаношке изазвао је огромне манифестације југословенској војсци и команданту г. Војиславу Томићу, кога је топло поздоавио и пргтставник чехословачких легионара мајор г. Јарослав Линај из Младе Болеславе. На говор г. др. Јаношке, одговорио је г. Душан С. Николајевић, подвлачећи: „Ја сам захвалан ГосподинЈ Јанушки на њеГовом сјајном слављењу наше историје и наше војске, која је на бојним пољима спроводила мисао свих племенитих заточннка Словенства. Господин предГоворник је потресао наше душе, а њеГово усхићење нашом војском нама је утолико драже што Га је он изГозосистем мисли да, усзајајући и развчја ући технику индустрискоГ Запада, створи једно боље друштво. Чехословачка и ЈуГославија вечно морају ићи заједно. Њихова присна веза је историска нужност и потреба светскоГ прогреса. УлоГа политичка наша два народа у овоме делу Европе биће све замашнија, али оно што је важније од тога, то је чоаечанска мисија, коју историја словенска намеће нашим народима. Данас се западњачка култура клони своме крају. Њени симболи су избледели, а њене заблуде су се разГолитиле. Оно што је велико у тој култури припада њеној прошлости. С друГе стране један добар део Словена је под системом чија је заблуда очита: тај систем мисли да, усвајајући и развијајући строј индустрискоГ Запада, створи једно боље дрЈштво. Непролазност наших, словенских писаца састоји се, међутим, у томе што су осећали да материјализам Запада убија дух чозеков и да тај материјализам није пут који води људски род једној бољој и достојнијој будућнссги. Наша два народа треба да дух словенски, који је нашао своје бесмртне облике у словенским писцима и уметницима, оделотвори и да, изГрађујући све боље услове за животни и духовни просперитет наших племенитих маса, неуморно ради на доласку једноГ духовноГ и срећноГ човечанства. Човечанство треба да бу де срећније неГо што је. На свету је данас та-