Општинске новине

Стр. 626

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ко мало ведрине, и Чехословаци и ЈугОслОвени нека буду ведри! На нашем челу стоји ведрина краљевског дечка, а на челу вашем ведрина једне старости која много зна, и стеновито верује да историска правда на крају крајева побеђује, и да ће Словенима једноГа дана бити сав земни шар захвалан. Увек млади и увек мудри, с оптимизмом младости и с оптимизмом мудрости, која се сва ставља у службу словенству, — Чехословаци и Југословени грабе великој будућности, својој и целога људског рода. Живео Краљ Петар 11! Живео Масарик! Г. др. Антонин Вашек, претставник града Братиславе и генерални секретар Савеза словачких. градова, топло је говорио у име млађз генерације словенских комунално-социјалних радника, наздрављајући г. Словодану Видаковићу, као једном од изразитих претставника те генерације, кога град Братислава увек са радошћу дочекује. На говор др. Вашека одговорио је наш старина Павле Кара-Радовановић. Радује се братству оних генерација које наступају. Чехословачко-југословенска сарадња зато мора уродити плодом. Г. др. Ј. Барић, потпретседник Државног Савета, наздравио је чехословачким и југословенским мајкама, којима дугујемо благодарност за васпитање и подизање наступајућих генерација. Г. др. Барић подвлачи: „Поред свих красних и пламених Говора, пуних топле љубави и поштовања, наде и вере у велику будућност наша два братска народа, један осећај дужности сили ме да и ја узмем реч у овом свечаном скуТСу• Драге сестре и браћо! Да смо одолелн вековном ропству и патњама, да се у нашим срцима никада није угасила вера у бољу и праведнију будућност, да смо моГли да изведемо она чудеса самопрегора и јунаштва, да се са осмехом пењемо на вешала, тако и да нетремице Гледамо у цеви наперене у наша прса, да смо моГли да мушки издржимо оштре коце и муке свакојаке, избеГлиштво и Глад и свака понижења, док нисмо на врховима својих мачева и неумрлим ловором овен ш чаних застава донели слободу и уједињење целокупиом нашем народу, то ми у првом реду имамо да захвалимо нашим мајкама. ТраГична и величанствена фиГура Југословенске Мајке ушла је са правом и у народну поезију — славна епопеја нашеГ народног ослобођења и уједињења моГла је да се збуде само зато што су наше мајке имале све особине и сву величину мајке Југовића. Оне су задојиле своју де:у непоколебивом вером у народно васкрснуће, безграничном љубави према своме оГњишту и својој иатничкој земљи, оне су им певале о прошлој слави и величини, о Косовској погибији и ве" ковним мукама и патњама, о ломачама, коци' ма и конопцима, на којима су мушки издиса-

ли њихови старији, о неравним витешким борбама, о светломе оружју, о слаткој освети, о побратимству светом, о златној слободи, о топузу Краљевића Марка, који ће једном изаћи из морских дубина, оне су своју децу одГајале у чојству џ племенитости, оне су их слале на крвава разбојишта са сузама, али и са блаГословом преклињући их да донесу својој земљи победу и слободу и да не штеде своје животе у борби за слободу златну, оне су мртву своју децу дочекивале и испраћале са поносним болом, постављајући их за уГлед онима, који су остајали. Таква је била југословенска мати, и што је био тежи душмански зулум, то је била њена улоГа већа и значајнија. Ја знам да је и код браће Чехословака улога мајке за време њихавих борби за слободу и локалноГ ослобођења била исто тако велика и одлучна (и да су и највећи чехословачки борци усисали своју љубав према рођеној Груди и слободи са мајчиним млеком, и однеГовали је првом на причама о Јану Хусу и Хишкиним витезовима са Табора и у њима имали најјачу подршку у најтежим часовима). И ето тим мајкама ја бих хтео вечерас да пун поштовања и љубави ставим пред ноГе све оно мирисаво цвеће, којим нас је подарила ова красна касна јесен. Али величанствена улога мајке није завршена у повести наша два братска хероја она нам је, само она, тврд залоГ нагие велике будућности. Она треба да одГоји децу да буду достојна својих отаца, да их брижно чува од свега, што би могло да нашкоди свежини њихове широке и велике словенске душе и њиховој здравој и млаодј снази; треба да им усади у срца култ дома и породице, отаџбине и слободе, погитења и части, славе и јунаштва, братства и верности, култ прошлости и па' лих хероја, веру у истину и правду, треба да створи Генерације, које ће учинити свакоме члану своГа народа доступним све слатке пло' дове златне слободе, али које ће својим животима да предано бране и одбране сваку Груду своје свете земље и сваки делић своје слободе, коју су њихови очеви тако крваво искупили, Генерације које ће тежити да што више зближе и сљубе словенске народе, како би у Свесловенству ускрснуло човечанство. И, допустите да кажем, ја верујем да ће наше мајке и ову дужност са пуно разумевања и љубави примити и извршити — то нека им буде најсветији животни задатак. У низу других говорника из редова чехословачких делегата, нарочито је запажен говор претставника чехословачке „Јадранске страже" г. др. Руд. Једличке, који је са поет-