Општинске новине

Културна хроника:

Бече Ааво. Тол.стоја -у Библиотеци града Београда

У оквиру двадесетпетогодишњице од смрги великог словенског писца Лава Толстоја, и Београдска општина је, преко својих културних институција, Библиотеке и Музеја, узела учешћа у овој прослави. Вече је отворио в^ећник и претоедник Културног одбора г. Душан С. Николајевић. После г. Николајевића дала је одличну анализу Толстојеве Ане Карењине г-ђа др. Марија Илић-Агапов, управник градске Библиотеке и музеја. После г-ђе Илић говорио је познати преводилац Толстојев11х дела г. Јован Мак^симовић о пооети коју је учинио 1904 године Лаву Толстоју у Јасној Пољани. Предавање г. Максимовића било је врло интересантно. На вечери су узеле учешћа и две наше уметнице: сјајна чланица наше опере г-ђа Лиза Попова и одлична чланица драме г-ђица Милева Бошњаковићева. Вече је потпуно успело и многобројна публика с напрегнутом пажњом саслушала је цео програм, дајући израз своме одушевљењу. Говор г. Душана С. Николајевића. У своме говору о Толстоју г. Нккалајевић је, између осталог, развијао неколике мисли. Толстој је у исто време и нјиеотни рзалист и један пречишћени мистик. Као животнд реалист, Толстој осећа да |е људска анималност извор и утока наших страсти. Страсти, ипак, затЈ' чмају своју психологију која се ие да објаснити само ) л 'ологијом. Страсти носе у себи своју катастрофу. V је фатум антички очистио од свега онога што д оипада чозеку. Истодобко Толстој је и мистик. А/Ј чрељина, о којој ће ва?л говорити наша сјајна кул А радница г-ђа Илић-Агапов, и Вроњски, пошто својим телима угушили сву лепоту својих еротика, ск ^ају исти сан: малог и здепастог мужика који, на нкшама, мрмља неразумљиве француске речи. Тога истог мужика, тога наказног телесника, угледаће Аиа Карељина пре но што се баци под железницу. Реалист и миетик је Лав Николајевић Толстој. Више, можда од свих песника он је, у својој генијал,ности, носио бунт н материју, на тело. У Крајцеровој Сонати Толстој е старозазетни бунт на тело одуховио. Толстојев бун" на материју излио сг у његозо антизападшаштво. П[отивник је материјалне културе љ, Р'<* •

Запада. Јасник из Јасне Пољане огорчено мрзи машиниза"|1, а у НЈегсвим романима Ана Карењина, Васкрсење и Крајперова Соната железница игра судбннску и стра::овиту улогу. Као противник машинизма Толстој је пророк данашњице која осећа све очајање зато што је та машина оставила људе без душе и без хлеба. У даљем разлагању г. Николајевић подвлачи дз је скроз погрешно одвајати Толстоја — уметника од Толстоја — рационализатора хришћанства и Толстоја — социјалног реформатора. Толстојева уметност, која осећа сав цинизам живота, задахнула је Толстојево рационализирање хришћанства. Отуда је хришћансхи преображај Нехљудова, маколико с гледишта просечности, негчогућ, тахо дубок и тако убедљив. Толстојево антизападњаштво довело је до погледа на .друштво који површном читаоцу могу давати утисак наивности. Није то. Сзи ти Толстојеви доглгди ка друштво дишу једном несавладљивом мржЉога на оно што је Запад довело до културног банкротства. 'Га плгменита мржња генијалног словенског човека вргди више од свих доктрина које су слудовале да се мзгу измирити човечија душа, њене вечне тежње, са оним економским доктринама чији је циљ да задовољи само потргбе егоизма. Толстој је био пацифист. Може се рећи да је пацифизам немогућ. Признајемо да је он стално демантован у историји људској и да ће бити и даље исмејаван од историје људске чије су реке крваве, али је Толстојев пацифизам једна надгенијална утопија Кнез Андреја види људска тела на купању. И гнусна му је та топовска храна, то месо за топозе. Уметник се кроз своју генијалност побунио на људску физиологију и тај уметник, који је онако мајсторски оживео здепастог Корзиканца, дао је своме пацифизму силу једне свете илузије човечанске. Без таквих илузија се не може живети. Противник машинизма и дубок, надгенијални пацифист Лав Николајевић Толстој данас израшћује у јгднсга апостола онога истински херојскога сна чијг! објављивање жуде сви благородни незадовољници. Сви они који осећају да се мора уздићи поново Човзк. Словенска раса ће моћи извршити своју мисију у историји људског рода само ако буде верна ономе што Толстоја чини бесмртним.