Општинске новине

Павле Кара-Радовановић, нобииар, бећнић града Београда

Иерешени проблеми -у комуналној иољштшјјм ВеоградсКе општипе

У комуналној политици Београдске општине, а нарочито у њеном грађевинском делу, има више нерешених проблема. То је истина, и ми јој морамо погледати у очи. Данашњи Београд је још далеко од онога што има да буде и што општи и свестрани интереси његови и наше отаџбине изискују. Београд у будуће има да улаже много труда и бескрајно много свестраних жртава на модерном и хигијенском изграђивању, као и на поправци онога што је до сад погрешно и несавремено подигнуто, или рђаво и нерационално решено. Д и тога има много. Што се Београд још и данас налази у незавидном положају у погледу свога подизања, изграђивања и улепшавања, на сваки начин има да упише првенствено у грех водећим круговима из врхова својих општинских управа, а нарочито ранијих. Да је Београд: у своје време имао општинску управу, коЈа 6и могла и имала способности да сагледа у далеку будућност, она би при првоме почетку модернога изграђивања, прво израдила реалан а не фиктиван план по коме се има изграђивати, подизати и улепшавати модерни и савремени велики Београд. На жалост, то није урађено, већ се поред једног скоро фиктивног генералног плана оставило да сваки ради по својем нахођењу и како сам схвата и своје и опште интересе. Ни за кога није била тајна, да је малена али народном свешћу, јунаштвом својих синова и мудрошћу својих државника, снажна Србија, сваком указаном приликом истицала своју тежњу, да створи своју велику националну државу и да у њој сврста сва племена нашега народа, те да Београд постане велики престони град, што је ето, остварено. Према тим циљевима наше државне политике и у њеном духу ваљало је да иде и комунална политика Београдске општине; да Београд изграђује, подиже и уређује с обзиром на његову будућност и задатке, који га чекају, као престони град велике и уједињене наше Краљевине. Али као што рекосмо, није у своје време рађено довољно промишљено и са одређеним планом и здравим р^азумевањем суштине проблема и Београд се сваким даном налази пред

све тежим проблемима, које има са највећим тегобама да савлађује, те да сада ипак постигне како тако свој задатак. Нашем Београду много што-шта недостаје и што има не одговара у свему савременим потребама његових становника, већ, као што рекосмо, мора поправљати и исправљати, према садањим и будућим потребама. Ми се овога пута не можемо освртати на све проблеме, који чекају на своје добро и корисно решење, већ хоћемо да се осврнемо на оно што је истакнуто као актуелно и о |њему се већ изјаснила стручна анкета, чак и како мисли да га ваља решити, а то је: Јатаган-малско питање Још од онога дана када су беда и невоља створили „Јатаган-малу", постоји проблем овога несрећнога насеља, које би се могло назвати гробница живих бића, која су осуђена да у овим јазбинама полагано изумиру! Али како је питање о уклањању „Јатаганмале", с обзиром на несрећне гласачке куглице за раније прешестојануарске Општинске управе било постало претежно политичко питање то се оно није могло решити ни до данашњега дана. Пошто се још одавно осећала јака потреба да се ово питање о уклањању „Јатаган-мале" што пре и што праведније, а и што корисније реши, одређиване су многе комисије и анкете највиших стручњака. Све те комисије и те анкет^ гледале су на ово питање прилично неједнако, сем што су се све сложиле да „Јатаган-малу" ваља уклонити пошто пото. Било је разних предлога на који начин ваља уклонити „Јатаган-малу", али се ни један од тих комисијских и анкетних предлога није могао у дело привести. На сваки начин поменути се предлози нису могли у дело привести једним делом, што Општина није имала материјалне могућности, да пресели „Јатаган-малу" на неки свој грађевински плац, на коме би подигла мале хигијенске станове; а другим делом, што ни једна управа није била рада да се у ово пи-