Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 651

тање умеша из чисто политичко-партијских обзира, демагошког опортунитета. Али ми све више долазимо до уверења, да ни једна општинска управа ово питање не може решити, па ма ко био на претседничком положају и у градском већу. Јер кад ово питање нису могле решити после шестојануарске Општинске управе, које нису биране од грађана — гласача — већ постављане од државне власти, још мање ће га решити сутрашња изабрана Општинска управа, која по сили партизанства мора имати обзира према више стотинитим јатаган-малским гласачима. Према овоме што је по питању јатаганмалском до сад предузимано и „рађено", није значило нити значи решење овога питања, После службених комисија и анкета пи • тање је свакад остајало не решено, а сам;з Јатаган-мала сваким даном бива све гора и неподношљивија и ностаје наша велика срамота, тим пре и више што је опасала својом грубошћу и неуглађеношћу наше државне болнице и Медицински факултет, установе које сзојом изградњом и уређењем чине част не само Београду но и читавој нашој земљи. По узору на прошле Општинске управе и садашња, под претседништвом нашега уваженога пријатеља г. Владе Илића, покренула је ово питање у жељи и тежњи да га ипак с краја на крај добро и корисно реши, онако како углед нашега Београда изискује и животи оних, који су присиљени да са својом децом у Јатаган-малским јазбинама живе. Београдска општина била је одредила једну стручну анкету, да ово питање свестрано испита и проучи, па да на основу тога испитивања учини предлог: како и на који начин овај проблем ваља рзшити. Одређена анкета врло марљиво је ушла у ово питање и израдила веома опсежан извештај са предлогом за решење и поднела га претседнику Београда на даљи надлежни рад. Мој драги пријатељ и новинарски колега Господин Слободан Видаковић, шеф Отсека за штампу и културна питања у Општини београдској, који јз руковао радом те помзнуте анкете, као специјални стручњак у овоме социјално-комуналном питању, изнео је у часопису „Београдске општинбке нозине" на_;важнији део поменутога свога обимног извештаја. У истоме броју*) часописа Београда саопштена је и одлука Уређивачког одбора којом и сам отвара дискусију по овоме тако важном питању. Пошто сам, као дугогодишњи одборник, више пута у Општинском одбору истицао по-

*) Види чланак г. Сл. Видаковића „Предлози за решење питања изградње малих станова у Београду и рушење Јатаган мале", „Беогр. општ. новине" бр. 9 од септембра 1935 год.

требу решења овога тако замршенога питања, то користим и ову прилику да и на овоме месту изнесем како на ово питање гледам и како, као већник, мислим да га ваља решити, те да оно више не стоји на терет Општини. Поменута стручна анкета није се задржала само на Јатаган-м[али, већ се једновремено осврнула и на друга насеља у Београду и у његовој ближој околини, која су постала по узору на Јатаган-малу и која су исто толико ругло за престоницу; стручна социал|но-комунална анкета мораће се, проширити још на једно насеље, готово најопасније, које се толико нагло, а до зла бога нехигијенски, подиже крај Чукарице на делу водоплавнога Макиша, у баруштинам.а око „фабрике" сапуна г. Јована Петровића, на простору између Обреновачког друма и железнице. Док су остала насеља, па и Јатаганг-мала, мирна и свесна да су подигнута противно закону и на здравствену штету становника, који их насељавају, дотле су насељеници Махишког насеља, опасно ратоборни и баш ових дана организују снажан отпор, истичући своја права на подизању и очувању овога насеља. Вођа Макишана Г. Јован Петровић, фабрикант сапуна, упутио је позив, штампан, сви' ма насељеницима овога макишког насеља, које би се, према правом стању ствари, могло назвати жабокречњак — следеће садржине: Грађанима Макишког насеља „Познато Вам је свима, да нас Општина београдска немилосрдно прогања. Она хоће да нас из насеља разјури и исто поруши. Чак је један њен виши часник казао, да ми на макишком насељу живимо ван закона, али је заборавио, да ми сви обавезама, какодржавним тако и општинским, одговарамо, те према томе нисмо ван закона. Ово насртање општинске управе на нас мирне и радне грађане сваким је даном све веће и свакодневне новчане казне се изричу, које су за нас врло осетљиве. Зато вас све позивам да дођете на збор, на коме имамо да се договоримо како ћемо се од овога зла бранити и како ћемо заштити наша права, која нам се сада оспоравају од стране Београдске општине. Јован Петровић, индустр." Макишки Јатаганмалци одржали су овај збор и изабрали одбор, који има да „проучи" ово питање! и с ким ваља преговарати, да се ово насеље не руши, већ да се неометано и даље подижу оне страћаре, пошто је Макиш бескрајно велики, а Општина жарковачка да]'е њиве бесплатно на уживање. Ми овога. пута само додирнусмо питање о Макишком насељу, са добронамерном опоменом да ће оно временом постати десетак пута теже но што је сад Јатаган-малско питање. Сада хоћемо да проговоримо само и једино о решењу питања о уклањању Јатаганмале! и о Јштањима која су у вези са истим, и то чинимо зато што је Јатаган-мала овога пута изузетно питање, које се може решити само на један начин.