Општинске новине

4*

БЕОГР АДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 657

свих ових задатака Друштво ће на подеснол^ земљишту подићи павиљоне". Претседник удружења је био г. Тодор Манојловић, трг. и члан Управз Нар. Банке. Затим су се ређала господа г.г. Милош Савчић, Милан Вапа и Драгиша Матејић. Почетком 1934 год. удружење ликвидира. Индивидуално чланство због малих улога показало се као неефикасно па се морало прећи на колективно чланство. У неколико мења и име које сад гласи: „Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду" или скраћено „Београдски сајам и изложбе". Управа је овако састављена: претседник: г. Ми-

Друштву сваки по 25.000 дин .годишње. Ово ће се смањити за 50°/о после 3 године. Статут друштва је одобрен од стране Минист. унутрашњих дела I бр. 3947 од 8-И 1934 год. Друштво је 1 априла 1934 год. примило на ванредној скупштини заосталу имовину од старог „удружења сајма" и почело је рад. Коморе (трговачка, занатска и индустријска) као и Г. С.С.3.3. одазвали су се одмах као и већина организације трговаца са српским трговачким удружењем, Савезсм удружења трговаца и Београдском трговачком омладином. Затим и већина организација инду-

једна удица на Лајпцишћом техничком сајму

лан Стојановић, потпретседници: Влада Илић, Милан Нешић, Стеван Секерезовић, Др. Урош Стајић и Недељко Савић; благајник Милан Лујановић, члан трговачке коморе. Формирано је, дакле, ново удружење на бази колективног чланства са београдским коморама (занатском, трговачком, индустријском) и са Главним савезом српских земљорадничких задруга (Г.С.С.3.3.): Управни одбор састоји се из 18 чланова, од којих су 12 делегирани и 6 бирани. Три поменуте београдске коморе и Г.С.С.3.3. делегирају по 3 члана у управни одбор. Да би се добила што брже потребна сретства за остварење Сајма у Београду колективни чланови (Коморе и Г.С.С.3.3.) даваће

стријалаца и занатлија заједно са удружењем банака, Савезом осигуравајућих друштава и Инжењерском комором у Београду. Наш блаженопочивши Краљ Александар I Ујединитељ показаз је своје пуно р|азумевање за потребу Сајмишта у Београду д тражио је да му се поднесе опширан реферат по том питању. Тадањи Министар трговине и илдустрије поднео му је тражени реферат који је био начелно примљен са резервом да је потребно повећати суме за изградњу сајма. Али трагична судбина нашег Ујединитеља није допустила да се ово дело изведе према Његовој замисли. Међутим и поред настојавања са Највишег места и поред врло активне делатности Удру-