Општинске новине

<

Стр, 658 жења Сајма у Београду и поред жеље свих културних привредника Београда да се Сајам оствари, до његовог реализовања није дошло ни до данас. Било је преирека: невидљивих и видљивих, чудноватих и озбиљних, које су закасниле остварење Сајма. Ми ћемо их споменути да би показали колико конуренција, заблуде, фина пакост и неразумевање ствари тешко допуштају остварење једне тако културне и неопходно потребне установе у престоници. Несумњиво да је највећа препрека до сада била чисто техничке природе: немање довољно средстава за подизање и уређење сајма и немање одређеног терена за исти. Али и они други разлози и ако су мањи, ипак су се осећали и њих ћемо споменути мало даље. До данас се доста лутало у погледу терена за сајмиште. Генералним планом из 1923 г. место за Сајмиште је било предвиђено на левој обали Саве али се од тога одустало. Затим Друштзо је хтело Топчидерско брдо

Сајам у Загребу 1933 год. (Занатска^излоЉба)

(под госп. Савчићем) — Министарство шума и руда је рекло: ту ће бити парк. Друштво је хтело тркалиште код „Цареве ћуприје", али „Коло Јахача" је било вештијје па га је задржало за себе. Друштво је хтело Доњи град (под г. Матејићем), чак је то место предлагао и г. Министар трговине 1931 год. (Доњи град за тешку, Горњи град за лаку индустрију), али војска јз и даље остала у граду. Тако да је и данас питање места за сајмиште још увек на дневном реду. Затим, удружење <Сајма са улозима индивидуалних прихода дало је врло слабе приходе. Из р|ачуна изравнања види се да је ново друштво 1934 год. наследило од старог удружења само 121.489.06 дин суму која је била сакупљена за 10 год. и која је била сасвим недовољна за почетак подизања Сајма. Тек ново друштво са дотацијама од 25.000 дин. год. колективних чланова, моћи ће да прикупи потребне суме за почетак, ако дотле и Држава не помогне каквом субвенцијом.

— БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ Стари Београђани памте како је некад конкуренција покушавала да омете грађење прве железнице у Србији и успостављања водовода у Београду. Кириџије који су преносили робу из града у град, осетили су се погођени грађењем железнице па су чак и преко својих симпатизера-посланика у Народној скупштини јавно протествовали против грађења пруге кроз Србију. Човек може са задовољством да чита старе стенографске белешке у Народној скупштини како се протествовало против грађења пруге. Београдски водовод исто тако није без протеста примљен у ондашњем општинском одбору. Еснаф сакаџија нашао је одборнике који су штитили његове интересе и старали се да омету грађење водовода. Ме^утим, о корисности железнице и водовода данас више се и не говори, пошто су то постале насушне потребе цивилизације. Конкуренција Сајма у Београду је данас, аналого горе поменутом, једна група наших гросиста, који су, како се ирича, уобразили да Сајам иде директно на њихову штету, јер ће мали трговац и потрошач моћи ступити на Сајму у директну везу са излагачем-фабриком, па ће њих мимоићи и пошто они постају излишни — пропашће. Они не воде рачуна колике би користи баш они могли добити од Сајма, што н. пр 1 . њихови путници не би морали да иду чак у иностранство већ само у Београд и сл., и колике користи добија њихов Београд што прима двапут годишње огроман број посетилаца у своје хотеле, кафане, ресторане итд. Не смеју се при овако крупним привредним потребама посматрати уско само своји лични интереси и већ је ред да се из београдске трговачке чаршије избаци реч „ћифта". Међутим, ова конкуренција индиректно је ометала до сада остварење сајма; како, — то је тешко прецизирати, јер| су трагови заобилазни, посредовања била тајна и сугестије само напомињане. Други разлог задоцњења Сајма у Београду је тај што је врло мало министра трговине и индустрије до сада било из Београдаили оних који су искрено волели Београд. Београд се мора разумевати, осећати и волети да би се разумела, осетила и заволела потреба за његовим сајмом. Простим администрирањем без икакве љубави за Београд, не може се решити пигање сајма у престоници, а недостатак те љубави успео је чак и да, разуме се врло фини начин, омете подизање сајма. Друштво за приређивање Сајма мора зато искрено жалити смрт нашег доброг краља Ујединитеља, који се истинскИ и са љубавбављу био заложио за то питање. Осим ових већих разлога због којих до сада сајам није отворен, постојдли су и други мањи разлози који су индиректно утицали на његово задоцњење. То су јака кон-