Општинске новине

Радоваи М. Драш &онић ђиши инспектор Миниетарет &а финансија

Финансијски проблеми БеоградсГ<е општипе^)

Грађани Београда, који у пуној мери и са једном беспримерном дисциплином доприносе својој општини потребна сретства, имају несумњиво права да буду обавештени, нашта се и како употребљавају та сретства. По једној пракси, која можда није најумеснија, општински буџет, и ако јавног карактера, врло је тешко доступан обичном грађанину, из кога би он, бар донекло, могао да сазна шта се ради са његовим новцем.. Штампан у ограниченом броју, само за потребе извесних општинских органа, он као да се љубоморно чува од очију београдских грађана, јер се иначе не може објаснити зашто се буџету не даје широки публицитет, кад знамо да општина располаже и са својим јавним гласилом, које се зове „Београдске општинске новине", и које, узгред буди речено, својим уређењем служи на част свога принципала. Али кад већ грађани Београда нису у могућности, да оно што их интересује, сазнају на извору — кроз буџете, потрудићемо се да их о томе обавестимо путем излагања неколиких актуелних проблема, који ће им скупа, и ако, можда, не у потпуности, али свакако дати извесну слику стања у коме се налазе финансије Београдске општине. Трудићемо се, да постављени задатак извршимо најобјективније, руководећи се једино и искључиво принципима, који важе за једно добро и угледно општинско газдинство, како треба разумети и наше коментаре, који ће бити постављени само на стручној основи, и ради добра Београда. * Прилике, које су настале после 6 јануара 1929, нису давале могућност јавности, да се упозна са многим догађајима, који су се десили у то време, па је тај случај био и са пословима, који су се водили у Београдској општини. У"

*) Доносећи чланак нашег познатог стручњака за комуналне финавсије г Рад. Драшковића, вишег инспектора за самоунраве Министар. финансиЈа, у коме он критички образлаже своје лично гледиште на нроблем финансија Београдске општине. Часопис Веограда „Београдске општинске новине", исто тако радо објавиће и сва друга мишљеља наших стручљака по овоме животном проблему престоничке општнне. Редакциони адбор

колико се писало о Београдској општини, односило се је на догађаје мање важности и мањег значаја, док су одлуке од највећег интереса по Београђане претресане и доношене на чувеним, и у то време јако уобичајеним, претседничним конференцијама, на којима је јавност била искључена. На одборским седницама само се гласало, док је дневна штампа те одлуке могла само регистровати, без икаквог коментара. Само, можда, у изузетним случајевима ти су догађаји могли имати шири публицитет, и допуштана је јавна дискусија, као што је то био случај са општинском трошарином, приликом њеног укидања, док је и њен епилог, т.ј. њено поновно враћање, могло бити само регистровано. Међутим, значај и улога јавности и критике код свих јавних послова толико је позната да нема потребе то и доказивати. Отсуство сваке контроле општинских послова од стране грађана имало је за последицу тешко и без мало очајно стање општинских финансија. Еманципација локалне од државне политике неопходна је и у либералним режимима, или бар, уколико је год то могуће, пошто те две политике врло мало чега заједничког имају, сем једне лоше праксе, која је одомаћена, како код нас, тако и у неким западним државама, да општина служи као апарат за изборе законодавног тела. С обзиром на задатке савремене општине, ова застарела пракса може бити само на штету њену. Страначка начела, која се оснивају на крупним државним питањима, врло мало имају везе са локалним питањима једне општине. И руковођење искључиво тим начелима при општинским изборима јесте главни узрок лоше општинске политике. И докле год општина буде служила као апарат за спровођење избора за законодавно тело, локална њена питања, због којих она треба у првом реду да постоји, бар према дефиницији савремене општине, биће увек гурана у позадину. У једном прегледу устава од 1919 године за Филаделфију, Помрозе, сенатор Савеза за Пенсилванију, овако каже о том питању: „Општинска администрација расте у погелду способности и ваљаности у истој мери у којој се ослобађа од партизанске политике; . сШ