Општинске новине

6

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 671

партијска способност за јавне функције расте у сразмери у којој се она ослобађа општинске политике''. Али да се боље разумемо, треба подвући да се не ради о негирању партије уопште, напротив, она је неопходна при спровођењу државне политике. У локалној политици она може бити од штете, и дебарасирање од ње у општини, значило би за ову велику добит. Управо, и у општини би се могла допустити партијска подвојеност, али она не би смела бити на бази, на којој постоји партијска подела за вођење државне политике, већ на бази створеној на проблемима локалног карактера. И људи, које се у државној политици не слажу, могу сложно сарађивати у вођењу општинских послова, као што се то дешава у Швајцар- ' ској и Енглеској и такође у великој мери у Сједињеним државама. При споровођењу општинских избора пред грађане се не излази са локалним потребама и стварањем благостања општинских чланова, већ са паролама са којима се служи и при избору законодавног тела, а које немају никакве, или можда врло мало, везе са локалним питањима. И тако општински избори служе као нека врста пробе о изгледима на успех избора законодавног тела, при чему свака државна странка има за задатак да у општинску управу делегира што већи број својих присталица, који ће, при избору законодавног тела, са места које заузимају, моћи утицати на ову или ону комбинацију. Нема сумње, да овако изабрани општински функционери имају смисла и можда, великих заслуга за спровођење државне политике, у овом или оном правцу, али у огромној већини случајева, њихова умешност и способност није била на потребној висини, било због својих личних квалификација, било због инертности према локалним потребама, било због превеликог експонирања у самој странци, при вођењу комуналне политике. Где треба тражити узрока овоме? Свакако у недовољној свести о осећању дужности самих грађана. Обично се каже, да је општина огледало својих грађана, и према томе, какви су грађани, таква ће им бити и општина. Не само дакле, да Је добро, већ је и дужност сваког свесног грађанина да води рачуна о политици, која се спроводи у његовој општини. Он мора бити обавештен, да ли претседник и већници, као и њихови чиновници врше савесно своје дужности, да ли су они изван сваке сумње у погледу њихове честитости,. и да ли грађани добијају у пуној мери оно, што морају у виду разних трошкова и пореза платити. Грађанин је то дужан пре свега за то, што је то његова кућа, и што је његов лични интерес да се у општини води добра политика и рационално газдује. Најзад, он се на тај начин васпитава за рад, правилно суђење и објективну критику, кад се ради и о вођењу државне поли-

тике. „Општина као локална установа", како каже Брајс, „навикава људе не само да раде за своје суграђане, него да раде с успехом у слози и заједници. Она развија здрав смисао, умереност, разум и дружељубље. Они који морају удружити своје снаге на једном општем послу, имају могућност да науче да се у друштву морају чинити извесни уступци и компромиси. То је прилика кад човек може открити све што носи у својој личности, и да се човек цени пре по делима него по речима". А противнике локалне самоуправе, који кажу да ову не би требало дати све док један народ не научи да се њоме служи, Брајс пита, како ће они то научити, ако не пробом и вежбом? ,,То је стари проблем на коме се увек и мислиоци и политичари подвајају. Пливање се може научити кад се загази у воду, али ако уђете не знајући да пливате, ви сте у опасности да потонете. Они који познају историју Швајцарске, Америке и Енглеске, не поричу ову опасност, али држе да вреди изложити јој се".*) И кад би све то тако било, т.ј. кад би се сваки грађанин више интересозао о раду у својој општини, и кад би тај интерес могао да одели од интереса који има према државној политици, многе би ствари друкчије изгледале него што су. Истина је, да је за наше прилике то мало необично, и да би тешко било одолети у том погледу отпору организованих странака. То најлепше кар1а |Ктерише опет један угледан историк Хенри Ли, који вели: „Партијски дух заслепи многе, али је много више оних над којима се влада захваљујући њиховој духовној лености, за које самостално мишљење претставља необичан напор, као 1 и себичној равнодушности, која не допушта да се напусте навике свакодневног посла. У једном таквом пространом изборном округу тражи се најупорнији и најенергичнији рад да би се могло одолевати добро смишљеној и сложеној машини партијске организације. Она је увек била у рукама професионалних политичара, који су задобили утицај над њом просто процесом природне селекције, и на тај се начин оспособили за посао. Незадовољници су претстављали неискусну војску, која је полазила у борбу против тих политичара, али су ови били надмоћнији не само у погледу броја него и дисциплине. Чак и кад случајно добије неку победу, њихово одушевљење малакше, док професионални политичар увек је на стражи и зна добро као Филип II да време ради за њега и даће он једнога дана побеити".**) При избору општинских управа партијској подвојености у смислу у коме се то код нас практикује, не би било место. Али ако је баш немогуће дебарасирати се тога, онда бар при избору треба обратити пажњу, коме поверавамо судбину наших животних интереса. Месне по-

*) Џ>мс Брајо: Савремепе демократије књ. I стр. 206, 448.

**) Џемс Брајс: Савреиене демократије књ. II стр. 177.