Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

= Стр, 675

радећи неће се десити, као што је случај данас у Београдској општини, да расходи на отплату дугова онемогућују сваку другу акцију, а често угрожавају и одржавање већ — постојећих објеката! Буџетом расхода утврђено је тачно на шта се све могу утрошити предвиђени приходи, а правило је, да се расходи могу извршивати само у висини остварених прихода. У противном случају, ако се расходи троше не водећи рачуна о оствареним приходима, може се доћи у ситуацију, да се утроши више него што је остварено прихода, и тада се стварају дефицити, или, ако се ови скривају, обавезе, односно летећи дугови. Томе води и пракса, која се обично спроводи на крају године, путем вирмана, искоришћујући на тај начин све кредите из бојазни да се не угасе, без обзира како су остварени приходи. Оба ова случаја врло су честа при буџетском пословању код Београдске општине, а последице су тога летећи дугови, који су из године у годину непрестано на дневном реду и вечито везују руке општинској управи за сваку другу акцију. Истина је, да стварање обавеза није изрично законом забрањено. Шта више, § 122 Закона о градским општинама наређује да се остварени вишкови једне буџетске године употребљавају за исплату обавеза из ранијих година,, из чега излази да се обавезе могу стварати. Па ипак, оне никад неће ићи у прилог доброг и рационалног комуналног газдовања. У изузетним случајевима, и при неопходној потреби, до једне разумне границе, могла би се допустити и таква радња, али ако она прелази у праксу и обавља се без икакве мере и границе, као што је то случа\ у Београдској општини, где обавезе из ранијих година претстављају милионите цифре, и прелазе десетине па и стотине милиона, онда је сасвим природно, да ће таква радња не само кочити општинску управу за сваку другу акцију и делатност, већ може имати и катастрофалних последица. Овим путем биле су пошле у првим годинама свога живота и бановине, али се убрзо увидело да је та]' терен клизав и опасан по бановинске финансије, и данас се таква радња код бановина сматра саблажњивом, и ниуком случају не може Доћи до изражаја. Ма којим се путем пошло, при ликвидирању обавеза из ранијих година код Београдске општине, проблем ће вечито постојати, ако се не постави принциги у том погледу и онемогући у основи стварање обавеза. А то се може постићи на тај начин, ако се путем једне норме са законском снагом регулише, да се никаква набавка ни посао не може извршити пре, него што за то да визу оној у чијим је рукама целокупно финансијско пословање Београдске општине. Слич^ на одредба постоји, истина је, у финансијским овлашћењима уз буџет за 1935/36 год., али она није била ефикасна, вероватно услед тога

што није стриктно по н»ој поступано. Ово је један од првих основних услова за санацију општинских финансија у Београдској општини. Још једна појава, која се примећује при анализи расхода Београдске општине, отежава правилну и брзу санацију општинских финансијг/, а то су обавезе по специјалним законима или т.зв. наложени делокруг. Овај делокруг прописан је § 89 Закона о градским општинама, где су набројани послови опште управе из надлежности првостепених власти а које врше градови на своме подручју. Осим тога, Министар унутрашњих послова може у споразуму са ресорним министрима уредбом преносити у надлежност града и друге послове опште управе. До скора, преношење ових послова било је тако учестало, да се има утисак да се при том није водило довољно рачуна о финансијској способности и моћи наших градских самоуправа, и да се главна сврха, због које и постоји општинска самоуправа, потискује у позадину, да би се истакли послови, који иначе, по својој природи, припадају првенствено компентенцији државе. Ма како се имало оправдања за ово, специјално кад се тиче Београдске општине, то би се могло спорити. Београд као престоница и седиште свих централних власти има изузетан положај, и услед тога специјалне обавезе које су врло замашне. С обзиром на то, било би сасвим природно, да Београд издржавају не само гра'ђани Београда, већ грађани целе државе. Али кад већ није тако, онда би Београдску општину требало изузети од одредбе § 89 Закона о градским општинама и ослободити је обавеза, које јој та одредба намеће, што би значило олакшање буџета општинског за неких 9 милијона динара, а то би при санацији финансија Београдске општине имало свакако значаја. Једна лоша пракса са којом се чешће сусрећемо у буџету Београдске општине јесте т. зв. камуфлажа, која се спроводи на више начина. Овде, пре свега, долазе расходи предвиђени не по буџету расхода, већ по финансијским овлашћењима уз буџет који одговарају финансијском закону код државног буџета. Такви расходи немају покрића и они изазивају буџетске дефиците. Код буџета Београдске општине то се види из чл. 8, 17, 18 и 26 Финансијских овлашћења уз буџет града Београда за 1935/36 годину. По чл. 8 тантијема трошаринском особљу исплаћује се на терет прихода од општинске трошарине, а накнада пореским организа за разрез кулучарине и тантијема, односно провизија за наплату приреза, кулучарине и осталих општинских прихода на терет одговарајућих прихода. Међутим, сви ти приходи ангажовани су већ на страни расхода по буџету. Друкчије би ствар изгледала да та одредба гласи „натеретвишка прихода", а не само на терет прихода, али ако би тако било, онда, у случају да вишка прихода не