Општинске новине

Стр. 676

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

буде, не би се могло извршити ни одредба чл. 8, док овако како гласи, она се извршује, не само без обзира на то да ли ће бити вишка или не, већ и у случају подбацивања предвиђене суме. Такав је случај и са чл. 17 гдесе израда за штампање општинских таксених марака исплаћују из прихода од општинских таксених марака, са чл. 18, где се издаци за штампање трамвајских и аутобуских карата исплаћују од прихода од трамвајских и аутобуских карата, и са чл. 26, где се провизија и трошкови по чековним рачунима у корист којих се за рачун општине уплаћују приходи од воде, осветлења и осталих прихода код штедионице и заложног завода града Београда и Поштанске штедионице, као и поштарина за чековне упутнице и опомене, могу, у недостатку кредита, исплаћивати на терет прихода од воде и осветлења и тд. "Камуфлажом се називају и расходи, који се, из буди којих разлога не смеју именовати,нити ставити где им је место, као на пример, кад се дневничари стављају — у материјалне расходе! У немогућности да се за извесну потребу предвиди довољан кредит, било што градско веће нађе да за то нема потребе, било из бојазни да се код надзорних власти не наиђе на отпор из разлога ових или оних, уносе се кредити за потребе, за које се унапред зна да се неће извршити само да би се створила могућност са вирманисањем. У току, или на крају године проналази се разлог да та потреба сад није неопходна, а да се кредит не би угасио (јер се по некој логици сматра за грех, ако би се на крају године показала каква уштеда), путем вирмана повећава се кредит за ону потребу, за коју се у времену израде буџета није могла добити сагласност, било градског већа, било надзорне власти, који сада, пред разлозима о излишности предвиђене потребе и расположивом кредиту, лакше усвајају исте и дају своју сагласност. Тако се остварују првобитне намене, које се у времену израде буџета нису могле спровести. Овакве радње не само да нису у сагласности са основним начелима, која један буџет чине добрим, већ се, како Градско веће, као одговорно тело, тако и надзорна власт омета у својој слободној оцени и постављеним принципима, услед нетачно претстављених чињеница, а буџети се без стварне потребе — под претпоставком да је градско веће једино надлежно да ту потребу цени, повећавају, квари се његова равнотежа и ствара дефицит, пошто комунални приходи данас по правилу подбацују. У недостатку реалних прихода, да би се покрили сви предвиђени расходи, прибегава се повећању већ предвиђених прихода, и ако се унапред зна, да се они неће остварити. И ова је појава за пуну осуду јер је њена последица редовно дефицит.

* Посматрајући буџет прихода Београдске општине, добија се први утисак, који до краја остаје такав, да нема прихода тако сигурних, константних и издашних као што су приходи Београдске општине. У једној прилици, један бивши министар финансија рекао је: ,,где би ми био крај, када бих имао такве прид.оде као што их има Београдска општина". И заиста, идући од ставке до ставке, човек не може да се отме од таквог утиска, немајући могућности да између њих направи какву разлику. Целокупна политика једне општине базира на њеним приходима, они су управо камен темељац за све акције, које се спроводе у општини. У колико су приходи једне општине издашнији, у толико ће и њена делатност имати: већег обима и успеха, разуме се, под претпоставком, да се они правилно и добро расподеле. Београдска општина је у тој сретној околноности да располаже са приходима, које б» свака друга општина, па, као што смо видели и држава, могла пожелети. А како су они распоређени, о томе смо напред казали. Говорећи начелно о главним врстама дажбина доцније, овде ћемо дати мали коментар' извора прихода појединачно, уколико је то попотребно да би се имала вернија слика њихове целисходности и оправданости и обратно. Под 1 партијом: а !под рубриком „дажбине" предвиђене су две позиције са прирезом и трошарином, те изгледа да само те две врсте извора прихода имају карактер дажбина, односно фискалних прихода. Међутим, и под 2 парти" 1ом, под рубриком „таксе" већина извора прихода има карактер фискалних прихода. Општински прирез од 20о/о убира се на државни непосредни порез, а убијају га државнн органи уз државни порез, зашта службеници пореске управе примају провизију од 2% од убране суме. Разлог додељива',њу ове провизије тумачи се као потстрек за улагање више труда око наплате општинског приреза. С обзиром пак на то, да се наплата општинског приреза мора вршити сразмерно наплати државној пореза, овај би разлог отпао. Међутим, додељивање ове провизије може довести државне органе у искушење, да општински прирез наплате пренего што наплате државни порез, да би показали бољи успех, па према томе и добили већу провизију, у ком би случају то ишло на штету државне касе. О прирезу као општинској дажбини даћемо коментар: у посебном делу ове студије. Трошарина у буџету прихода, претставља, као што се то види из предње табеле, најиздашнији извор прихода. Трошарина се убира по специјалној уредби о трошарини града Београда, која прописује начин наплате исте, садржавајући и тарифу са трошаринским ста-