Општинске новине

Стр. 690

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сам да се постараш у питан>у следовања да поменути војници не трпе оскудицу и муку. Акт који им одређује шихову службу, ова моја високославна заповест, издаиа је и у руие им предата и послата. Према томе, кад стигне и кад се будеш упознао са садржином дотичне моје свете заповести, као што је горе изложено и наређено, поменутим војницима, од дана кад буду стигли у поменути град па све док буду на елужби, свакоме од њих да се издаје свакодневно следовање и то: пар хлебова од по пола оке, по 100 драма меса и њиховим кошима на четворицу по један оброк јечма и четири оке сламе. На следовање које се буде издавало узимаће им се признанице са јасним назначењем „од" — „до", број дана и колико је чега, које ћеш признанице чувати ради одобрења твоме рачуну. У питању следовања уложићеш све силе да се не допусти да поменути војкици трпе оскудицу и муче ое. У том смислу је издат мој високославни ферман. Заповедам да, кад стигне (име није исписано) са мојом светом заповести, да одмах поступиш у ов^ом питању на изложени начин, у смислу високе садржине ове моје високославне заповести. Тако нека зна™. Ослоните се на свети белег. Написано 8 дана месеца шевала, године 1231. У месту Константинову Граду, богом спасаваном. На полеђини: два потписа у парафу нечитко и: шићавеће -1- [.. 1. 24-У-1782 (11 џемази ел ахара 1196). Берат султава Абдула Хамида сина Ахмеда хана: обнавља берат Сулеиману Калфи, хатибу Алаџа џамије у Ваљеву, с тим да му се на име те службе плаћа из државних доходака од царинарнице у Београду по четири аспре дневно. (Ориг. у Српској краљевској академији, 1 ) бр. 7338-6.). Он (т. ј. Бог који је) помоћник. У Тугри: Абдул Хамид син Ахмеда хана — победилац вазда! Следеће заповеда високославни белег — узвишено место и свћтла царска тугра која светом влада: Поводом ступања царства ми срећом праћена на узвишени и срећни Османов престо 8 дана зилкада године 1187 2 , издата је била моја заповест да се сви берати обнове. Овај носилац високославног царског белега, Сулеиман Калфа — нека би му се побожност увећала! хатиб у светој џамији, познатој по имену „Алаџа џамија", 3 ) постојећој на територији Београда —

1) Даље ће ее 'краткоће ради обележавати са: С. К. А. г ) По нашем рачунању 21-1-1774 год. 3 ) Турски а1а§а шарен.

попришту ратова за веру, у варошици (касаба) Бал-јува (место Ваљево) а са платом од четири аспре, с тим да је прима из државних прихода београдске царинарнице. Стари берат који му је био у рукама донео је на моја Врата среће(Порта) и молио да му Се исти обнови. Из превелике своје царске милости према њему, на основу старог берата од поменутог датума, издао сам му берат па наређујем: Поменути Сулеиман Калфа — нека би му се^ побожност увећала! нека оде и у поменутој џамији нека буде као раније хатиб. 1 ) Уз услов да обавља службу,_ као што је речено, притежава плату у четири аспре дневно, коју ће примати из државног дохотка од београдеке царинарнице а по руци емииа који буду у њој. Тако нека знају. Нека ое ослоне на свети белег, Написано 11 дана џемази ел ахара, године 1196. У месту [богомј чуваном Константинову Граду. На полеђини два потписа у парафу, од којих се чини да је један Мурад, а други Мустафа. 2. 25-1Х-1791 (25 мухарема 1206). Бујурулдија Ебу Бекир паше: наређује се миримиранима Ибрахим паши и Курд Мехмед паши, кадији новопазарском, старешинама и ајанима да је султан амнестирао рају која је у рату прешла на страну „немачког цара", те према томе нико нема право да је узима на одговор за почињене кривице за то време, нити сме ко да јој брани да се настани на своја добра у старој јој постојбини. (Ориг. у университетској библиотеци у Београду). Поштованим миримиранима, славним, часним: Ибрахим паши и Курт Мехмед паши — нека би им Срећа трајна била! И одличном зналцу шеријета, новопазарском кадији, врлом господину... (име непопуњено) — нека би му се врлина увећала! И славнима равнима међу собом и вршњацима, ајанима/ 2 ) и управним властима и осталим службеницима — нека би им се вредност увећала! Јавља ее: Рат и бојеви који еу били раније између узвипвеног царства, вечно постојећета, и „нејмачког" царства сад су на обема странама, потпуно прекинути. Између оба царства понова је успоставЈвено пријатељство, другим речима,, не.ма випгс ни мало разлога за сумњу да се неће ускоро окончати срећни мир. Свс кривице изволели су опрости ги оној раји која је пређе, за време рата и бојева, пришла „немачком" царству.

!) Проповедник, предикатор. 2 ) У једно доба у Турској су се тако звали потиапетани, управна нижа вл&ст од среског поглавара.

(Наставиће се).