Општинске новине

Друштвена хроника:

Свечана предаја моста ЕЕ>. 13. Краља Петра II јавном саобраћају Њ. кр. Височанство Кнез-Намесник Павле пресекао је траку и тиме симболично предао државни мост Краља Петра II јавном саобраћају

Жеља и снови многих генерација Београђана, искрених родољуба остварена је. Деценијама осећала се велика потреба да се Панчево и плодни Банат са Београдом вежу, да се споје. Та помисао, која је нарочито добила јаког замаха после Уједињења, привела се, најзад, крају. Требало је много времена, труда, новаца и рада ра д|а се један од највећих саобраћајних објеката ие само у Југославији него и на целом Балкану, као! што је мост Краља Петра II, доврши. Овом значајном везом не само Београд, Панчево и Банат него и цела Југославија добија како у економском 1 , привредном 1 , саобраћајном тако и националном погледу. Мостом Краља Петра II директно смо везани и са драгом нам савезницом Краљевином Румунијом. Изградњом овог моста решен је један од највиталнијих садањих саобраћајних проблема у Југославији. * 10 новембра т.г., тога историјског дана, када је српска храбра ослободилачка војска умарширала у Панчево и Банат, у присуству Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника Павла и намесника г.г. Др. Раденка Станковића и Дри Ивана Перовића, мост Краља Петра II, као и железничка пруга Београд-Панчево, предати су јавном саобраћају. Тога значајног дана мост Њ. В. Краља Петра I 1 био је предмет на који су Београђани и Панчевци гледали као у симбол најлепше будућности, нашег великог идола и моћне на,м; државе. Још рано изјутра,, мада је ова свечаност била заказана за 11 часова, пред неописиво лепо декорисаним и окићеним мостом и триумфалном капијом иа улазу моста, на коме ј|в стајала велика табла, уоквирена цвећем и државним заставама са натписом „Мост Њ. В. Краља Петра II", окупљена је била маса Београђана, Панчеваца и сељака Овче и околних села. На новој жељезничкој прузи чекао је опремљен први путнички воз којим су великодостојници и званични претставници имали да крену за Панчево, после пуштања моста у јаван саобраћај.

Око 10 часова почели су да пристижу први аутомобили са великодостојницима; члановима Краљевске владе, верским изасланицима, Београдске општине, званичним претставницима, сенаторима, народним посланицима, дипломатским кором, претставницима разних друштава и др|. Међу првим дошао је претседник Краљевске владе г. др. Милан Стојадиновић, генерал г. Ратко Ракетић, командант Београда, армиски генерал г. Војислав Томић, затим в. д. команданта Краљеве гарде. Потом је дошао претседник Народне скупштине г. Стеван Тшрић, а одмах за њим претседник града Београда г. Влада Илић са градским већником и претседником Културног одбора г. Душаном С. Николајевићем. Затим су стигли сви чланови Краљевске владе. Нешто касније стигли су Краљевски Намесници гг. др. Раденко Станковић и др. Иван Перовић. Сви великодостојници заузели су места :на свечаној трибини, коју је подигла Београдска општина. Присутни су били: г.г. Н>. Св. Патријах Варнава, Претседник Краљ. Владе Др. Милан Стојадиновић, претседник града Београда г. Влада Илић, министар војске и морнарице армиски генерал г. Петар Живковић, командант Београда армиски генерал г. Војислав Томић, министри гг. М. Бобић, др. Летица, Шефкија Бехмен, С. Станковић, Стошовић, др. А. Корошец, др. Б. Калуђерчић, црквени великодостојници: надбискуп г. Родић, врховни надрабинер др. Алкалај, Реис-Ул-Улема г. Маглајић, претставник старокатоличке цркве г. др. Калођера. Затим, начелник главног генералштаба, армиски генерал г. ЉубомИр Марић, члан Врховног војног савета, армиски генерал г. Милан Недић; инспектор коњице, генерал г. Јечменић, начелник саобраћајног оделења Главног генералштаба г. Илија Брашић; в.д. управника двора, пуковник г. Леко; изасланик команданта жандармерије, пуковник Радивоје Ристић; вршилац дужности управника града г. Милан Аћимовић са шефом политичког оделења г. Симићем; потпретседници Сената г. др. Круљ и г. Мирослав Плој; бивши претседник КраљевсКе владе г. Богољуб Јевтић и бивши министри г.г. др. Коста Кумануди, др.