Општинске новине

Стр 126

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Благајник по чл. 36 као рачунополагач, може да одбије исплату документа ако докуменат не садржи све потребне битне услове које прописује чл. 28 Правилника. Међутим ни сам чл. 28 нигде не предвиђа потврду на самоме документу да за исплату има довољно буџета одобреног кредита, и, у духу Правилника, исплате се без икакве одговорности може и без тога извршити. Пут рада око извршеша буџета је, одлука наредбодавца о ангажовању расхода и наредба за исплату. У Правилнику не постоје прописи о благајничком налогу исплате. Зак. о држ. рач. који је сада на снази, између налога за исплату, односно наредбе за исплату, и благајничког налога не прави видну разлику, док нови закон о држ. рач. то разликује. § 42 став 3 Зак„ о држ. рач. из 1934 год. прописује: наредбодавац извршује буџет одлуком о ангажовању расхода, одлуком о доспелости плаћања (обавезе) и наредбом за исплату". § 75 истога закона објашњава из чега се састоји „наредба за исплату" и под тач. 4 наводи и „благајнички налози", а § 76 истога Закона прописује шта мора садржавати благајнички налог, и то: која благајна има исплату извршити (у овоме случају могла би се узети реч: благајна општине...), коме и наиме чега; бруто износ плаћања, поједини одбици; чист износ плаћања, ознака буџетске партије и позиције, односно рачуна по коме се исплата има извршити или наплата примити... Благајнички налози морају бити потписани од рачунополагача..." По овоме се може најбоље закључити да је благајнички налог веома важан докуменат. Место њега Правилник прописује само наредбу за исплату, скоро исте садржине као што прописује и Закон о држ. рач. из 1934 год. у § 46 став 2. Према томе наредба за исплату није оно што је и налог благајни да се исплата изврши. Свакако да је законодавац имао пуно разлога да те две исправе, које допуњавају правилност рачуноводствене радње, засебно третира, и оне нису смеле ни у Правилнику изостати. Налог се у неким битним условима разликује од наредбе за исплату, што је и сама пракса најбоље утврдила. У погледу саме радње око ликвидације документа, постоји још један битан недостатак Правилника, то је контрола. Као рачунополагач се спомиње једино благајник (чл. 30, чл. 36, чл. 85 и чл. 108). Поред њега спомињу се и ,,руковаоци општинске имовине" (чл. 30), који су по чл. 109 „помоћни ор*гани наредбодавца и рачунополагача". Благајник је, по чл. 36 дужан да испита да је „наредба за исплату издата исправно" по Правилнику, и ако није може је вратити наредбодавцу са примедбом. Само чл. 79 спомиње „ликвидатора" код израде платних спискова, и за то он одговара „материјално и дисциплински". По садањем закону о државном рачуноводству чл. 62 „рачунополагачи су они административни чиновници државни који примају, држе и издају новац, вредности и материјал државни, и они који дају потврду (визу) и извештавају о стању и употреби законом одобрених кредита и извршују издатке". Нови Закон о држ. рачуноводству је то донекле раширио и § 75 став 3 стоји да је „дужност ликвидатуре да утврди чист износ плаћања односно примања и састави благајнички налог. Дужност је контролора да прегледа благајнички налог, провери тачност у наредби за исплату наведене партије и позиције и утврди могућност плаћања од стране отворених кредита". У Закону о Главној контроли чл. 113 набраја које одговорности рачунополагача и руковаоца могу настати, и каже: „ако се при издавању новца, ствари и материјала нису држали законских прописа; 2) кад се покаже ма какав недостатак у каси, стварима и материјалу који су поверени њиховом руковању (ово би одговарало стању које и Правилник предвиђа); 3) ако у-гане прекорачења по буџетским партијама, односно по одобреним кредитима, и то: а) благајници односно руковаоци ако они рукују са кредитима; б) књиговође, рачуновође и ликвидадатори, ревизори, рачуноиспитачи других надлештава и остала лица, такође су одговорна за накнаду штете, која би произашла било услед погрешних прорачдна и стављања визе на документа, било погрешно састављених и изданих налога благајнику, за пријем или издатке у новцу, стварима и материјалу". То нам довољно оцртава, да дужност благајника као рачунополагача односи се само на руковање касом, а никако на испитивање исправности документа односно на утврђивање саме исплате, за кога је битно само да постоји овера рачунополагача (односно месне контроле у колико постоји). Ту дужност врши ликвидатор, контролор кредита, који су исто тако, за свој део посла, одговорни рачунополагачи. И како год није законом дозвољено да се дужности наредбодавца и рачунополагача споје (Закон о држ. рач. чл. 56 предвиђа да се, дужности наредбодавца ; односно администратора и рачунополагача не могу спојити) тако се ни дужности двојице рачунонолагача не могу спојити у једну, иако то закон изричито не забрањује, али он утврђује разне дужности и одговорности рачунополагача. Овде се ради о сеоским општинама, и према томе треба имати у виду два факта: 1) да оне не располажу великим бројем особља и 2) да контрола над њиховим пословањем, с обзиром на неукост и неспрему особља, кије додвољно обезбеђена. Ово су две чињенице које се не могу спојити у једну, али нам ипак дају могућност да утврдимо, да у свакој општини оне могу, или још боље морају, бити