Општинске новине

6

БЕОГР АДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 145

година стрепи када ће бити отиуштен. и оставл>ен без икаквих средстава. Нарочито се ово може рећи за оне општине, које су први пут сада постали градови. Досада такви градови нису у својој служби имали, осим стручних референата (лекара, инжињера), факултетски образованих људи, или ако су их имали, то је било по изузетку. Данас, када је њима намењено вршење послова опште управе и дужност да морају имати потребан број правних и стручних референата, они неће моћи за вођење тих послова узети тек свршене правнике или младе инжињере итд. За вођење тих послова потребна је не само стручна спрема, већ и искуство стечено у пракси. При једној оваквој одредби такви градови наћи ће се пред великим тешкоћама да организују градску службу по законодавчевој замисли, јер ће тешко доћи до службеника, који ће бити способни да то спроведу. II. Пред Државним саветом расправљано је и питање права градских службеника на отпремнину, о којој је реч у ставу 2 § 161 Закона о градским општинама. Закон о градским општинама у § 101 одређује само за референте (правне и стручне) да морају имати најмање исту школ1ску и стручну спрему као и државни службеници одговарајуће струке; за остале службенике квалификације одређује град својим статутом по своме нахођењу и потреби (§ 100). Град није безусловно везан да класифицира службенике по школској спреми, по принципима који су усвојени у Закону о чиновницима од 1931 године. Ипак, када се има на уму одредба, по којој град мора извршити упоређење звања градских службеника са звањима и положајима државних службеника, тешко би се могло замислити да ће градови учинити неко велико отступање од онога система, који је већ усвојен у Закону о чиновницима. Св,акако да је законодавац на то и мислио, када је доносио одредбу § 161. По томе пропису могу се на затеченом положају, за који немају потребне квалификације, задржати само они службеници, који имају најмање десет година службе. Остали службеници могу се задржати или на положају за који имају спрему, ако на то пристану, или отпустити. У овом другом случају службеницима се признаје право на отпремнину. Но ово право везано је за услов да су службеници по ранијим прописима имали сталност у градској служби, т.ј. да им служба није могла престати, осим по казни или пензионисању када се испуне прописани усЛови. Према § 47 Статута Општине града Београда служба је у Општини београдској после пет година стална. После пет година службе службенику може служба престати само у таксативно наведеним случајевима. Но

прелазним одредбама (чл. 65) Статута одређено је да ће се за сваког службеника донети одлука о сталности до краја 1930 године и да до доношења те одлуке службеници неће уживати сталност. Специјалном одлуком овај рок могао је бити продужен на неогранич!ено време. То овлашћење општина је сваке године искоришћавала, тако да је најзад и Закон о градским општинама ступио на снагу, а одлука о сталности градских службеника није била донета. У тужби која је пред Државним саветом била расправљана истакнуто је, да је службеник имао сталност по чл. 47 Статута и да је стекао право на отпремнину. Међутим, Савет је тужбу одобрио наводећи, да је право на отпремнину § 161 Закона о градским општинама признато само оним службеницима, који су по досадашњим прописима стекли сталност. „Према досадашњим прописима (чл. 47) службеник је после пет година био сталан. Међутим, по чл. 65 Статута, који се налази међу прелазним наређењима, до доношења одлуке Суда Општине београдске о сталности, које је пак везано за доношење Правилника о организацији појединих отсека по чл. 6 Статута — градски службеници неће уживати сталност из чл. 47, а по ставу 2, чл. 65, овај рок за доношење одлуке о службеничкој сталности из године у годину продужаван сходно чл. 65, а последњи пут одлуком Суда О. Бр. 24550 од 7-ХП-1933 до краја 1934 године, коју је одобрио и Мин. унутр. послова (IV бр. 3183 од 15/ХН-1933). Како је доношење одлуке о сталности градских службеника Општине београдске одложено до краја 1934 године, то у моменту ступања на снагу Закона о градским општинама градски службеници Оиштине београдске нису стекли сталност... вбог чеГа не испуњавају зашонске услове за Гфизнање права на отп!ремнину Ово тумачење, како је напред изложено, непосредно се односи на службенике Општине града Београда. Али оно има и један шири значај, нарочито за службенике општина које су сада постали градови на рани;ем правном подручју Краљевине Србије и Црне Горе, као и оних градова, по чи;им статутима градски службеници нису уживали сталност, као што је то то био случај у граду Београду. Службеницима са правног подручја Србије и Црне Горе, којима досад није било загарантовано право на пензију и сада служба може престати у свако доба као и пре, и они неће имати »ит;и право на отпремнину, нити на пензију, без обзира на време које су провели у ранијој општинској служби. Многи од њих заваравали су се одредбама овога параграфа, тако да им је изгледало као да не би могли бити отпуштени, ако имају преко десет година општинске службе. Међутим, све док градови не донесу статуте и за сваки конкретни случај не