Општинске новине

Радован М. Драш&овић, виши инспектор Министарст&а финансија

ФинансијсКи проблеми БеоградсКе општине)

III У погледу принадлежности систематизованих општинских службеника, закон о градским општинама је предвидео, да плате и положајни додатци градоких службеника не могу бити веће од оних, које уживају државни службеници одговарајућих положаја, што значи да ове ограде нема _,у погледу осталих принадлежности, као што су додаци на скупоћу и породични додаци. Оао је сасвим логично. На тај начин дато је градјским већима право да према локалним приликама и финансијској моћи својих општина, додатак на скупоћу и породични додатак својим службеницима повећава или смањује, те је према томе погрешно тумачеше у извесним круговима општинских службеника да принадлежности општинских службеника не смеју бити веће од принадлежности државних службеника. Оне могу бити и веће и мање од принадлежности државних службеника. Законодавац је у овом погледу добро учинио. Он је поставио принцип да плате општинских службеника не би требале да буду веће од плата државних службеника, али је истовремено допустно и могућност да се од овог принципа може отступити, ако за то има специјалног разлога. И заиста, не могу се ни третирати подједнако у погледу принадлежности службеници великих градских општина са службеницима малих паланачких општина, чије свеукупне прилике у основи диференцирају. Ако упоредимо индексе цена појединих великих градова, а специјално Београда са извесним местима која су дошла под закон о Градским општинама, као што су н.пр., Чачак, Врање, Сента итд. најлепше ћемо моћи видети разлику, која влада у том погледу. Док у Београду н.пр. стан са две собе просечно стаје 800.— до 1,000.— динара, у Чачку је такав стан 300.— до 400.— динара; док исхра*) Доносећи чланак нашег нознатог стручњака за коиуналне финансије г. Рад. Драшковића, вишег инсиектора за самоунраве Министар. финансија, у коие он критички образлаже сноје лично гледиште на проблем финансија Београдске онштине, часопис Веограда „Београдске општинске новине", исто тако радо обЈави-ће и сва друга мишљења наших стручн>ака но овоме животном проблему поестоничке општипе. Редакциони одбор

на за 4 члана породице у Београду стаје 1.000. до 1.200.— динара, у Чачку је 500.— до 600.динара, да не правимо упоређење у том погледу и са другим потребама. То је разлог, да се и принадлежности државних службеника не третирају подједнако, већ се код додатка на скупоћу деле на неколико разреда. Према свему томе, Градска већа, баш по принципима самоуправе, могу у том погледу располагати према локалним приликама, и тамо где је живот јевтинији, или су финансијске прилике општине лошије, принадлежности општинских службеника могу бити и мање од принадлежности државних службеника као и обратно у већим градовима, где је живот скуп, или су финансијске прилике града задовољавајуће, принадлежности градских службеника могу бити и веће од принадлежности државних службеника. То закон допушта. У погледу Београдске општине, с обзиром на то што је то престоничка општина, а Београд је најскупљи град у Држави, имало би оправдања да илате службеника Београдске општину буду и веће од плате службеника осталих градских општина, разуме се, под претпоставком, да се претходно спроведе систематизација места и број службеника утврди према одговарајућој потреби. Кад смо већ на овој теми, треба рећи још коју реч о општинским службеницима. До пре две деценије, чиновници Београдске општине регрутовани су у главном од пострадалих трговаца и житеља општинских, који нису били способни ни за какву другу службу. Послови су били мање више једноставни, па према томе и приступачни свакоме, а са друге стране, Општина је сматрала за своју дужност да те своје грађане на неки начин ухљеби, јер у то време у општинском буџету није било овакво раскошних партија за помагање сиротиње и социјалних установа, пошто се није имало ни смисла ни воље за то. С обзиром на ондашње време и прилике, такви су чиновници донекле отправљали послове, ма да ни онда нису могли задовољавати потребу тада мале Београдске општине. Мало по мало, Београдска општина се, како са својим привредним установама и предузећима, тако и општом управом, благо-