Општинске новине

Стр. 112

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

дарећи наглом порасту становника, развија у толикој мери, да данас претставља државу у маломе, јер расходи по њеном буџету прелазе 300 милиона динара, док су укупни расходи по државном буџету бив. Краљевине Србије за 1914 годину износили нешто преко 200 милиона. Сасвим је природно да и особље које извршује буџет мора бити данас предмет специјалне пажње. Не само да се данас не може ни замислити у Београдској општини службеник са напред поменутим својствима, већ та места захтевају службенике са наЈЕећим квалификацијама. Као што питање државних службеника претставља за државу један првокласан проблем, пошто од тога, какво ће бити чиновништво једне државе зависи живот, напредак 1 па и снага те државе, исто тако и општинска првокласна брига мора бити да уреди питање свога чиновништва, јер уколико то питање буде савршеније решено, у толико ће сама Општина бити напреднија и савременија. Уопште, ово начело важи за све установе. Квалитативно чиновништво јесте први услов, да и та установа цвета, а оно ће то бити, ако >му се поклони потребна пажња. Још постоји у живом сећању оно време, када је чиновник Београдске општине живео од данас до сутра. Са променом општинске управе мењао се је и читав општински кадар, и преко ноћ је остајала на улици многобројна војска тих јадника. Истина, и ти чиновници нису били то у правом смислу те речи. Већина њих били су без зикакве школске спреме, и још једина квалификација која се је од њих тражила, била је — партијска карта. Услед те околности и честе промене чиновника, посао није могао бити отправљан онако, како је то требало, нити је у послу било континуитета. Вечито страхујући за свој положај, чиновник се је забављао једино мишљу, да се што боље обезбеди. Да ли ће онај, који буде дошао после њега, моћи лако и без застоја продужити даље где је овај прекинуо, није га се много тицало. На против, ако је осетио да му се под ногама измиче тле, трудио се да ствари што више запетља и замрси. То је била освета за изгубљено место. Благодарећи томе, дешавало се је, да Општина не зна шта и коме дугује, шта и од кога потражује, шта и где има од своје »сопствености. А кад је код тих главних питања ствар тако стајала, може се мислити какав је хаос морао владати у администрацији уопште. Дефраудација и корупција из Београдске општине биле су врло често предмет јавности и штампе, па и пословица. Људи од вредности и моралне и интелектуалне женирали су се због таквих прилика да ступају у општинску службу и онда чак, када је та служба за њихову животну егзистенцију била спас. Радије се живело и о белом хлебу, него што се улазило у такву средину. Данас је, хвала Богу, стање у Београдској општини

сасвим друкчије. Истина је, да има још доста и баласта, али велики број чиновника са високим школским образовањем, стручном спремом и моралним квалификацијама успео је, да службу у Општини подигне на завидну висину и успостави јој ранг, који јој припада. Рекрутовањем и подмлатка са таквим квалитетима омогућиће се, да се и старешински кадар попуњава из саме Оптшине, што би било и сасвим природно, јер би ти млади и способни људи, ступајући у општинску службу улазили у њу ради каријере, исто онако као што улазе и у државну службу. Лоша пракса са довођењем на старешинске положаје људи са улице, није никада давала добре резултате. Није ни чудо што се тако стваране ; старешине на својим положајима нису могли снаћи, јер нису били обавештени ни упознати са послом, који је за њих био нов. Уместо да дају директиву сигурно и слободно они су се, не познавајући ствари, збуњивали, саплетали, колебали и сасвим је природно да је морало долазити до пометње. Добар чиновник неће бити никада скуп, нити су чиновници Београдске општине, чиновници у правом смислу те речи били преплаћени, с обзиром на њихове дужности и одговорности, и с обзиром на специјалне прилике које владају у Београду, али се Београдска општина мора дебарасирати баласта, што ће је не само материјално већ и (морално растеретити, док ће потребан број чиновчика моћи пристојно и праведно наградити. Кредитна политика Данашње неповољне финансијске прилике у Београдској општини резултат су свакако и у првом реду њене кредитне политике. Огромна свота од преко 90 милиона динара, која иде на ануитетску службу, од укупне суме буџетских расхода, који износе 310 милиона динара, нема сумње да кочи правилно и несметано пословање у Општини .Ангажована перманентно овим проблемом, који јој свакодневно задаје бриге, Општина, и поред најбоље воље није у могућности развијати акцију на свима пољима која је чекају, а уколико то и чини, акција је скучена, површна, па према томе и неефикасна. Па ипак, непристрасна критика не би смела једноставно и у основу изрећи осуду ове политике. Многе чињенице, уско везане за ово питање морале би бити специјално испитане, да би се могао дати објективан и правилан суд. Потребама, н. пр. које су изискивале општинеке обавезе, не би се могла учинити никаква замерка, или бар у огромној већини тих потреба. Оне су биле хитне и неопходне, у *то се не може сумњати. Да не понављамо оно, што смо већ напоменули на једном месту: очајно стање Београда у сваком погледу, непосредно после рата и специјалне при-