Општинске новине

Белешће и прићази

ДОПУНА ИЗВЕШТАЈА 0 ПОСЕТИ ИЗАСЛАНСТВА ЧЕХОСЛОВАЧКОГ НАРОДА БЕОГРАДУ И ГРОБУ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА Изасланство чехословачког народа и чехословачких градова, вођено претставницима Чехословачко-југословенских лига из Прага г. г. Др. Петром Зенклом и Др. Јарославом Чихеком, као потпретседницима лига и великим пријатељима нашег народа, посетило је Београд 13 октобра пр. године и положило урну са светом чехословачком земљом на гроб Блаженопочившег Краља. О овој посети претставнкка братског народа, часопис Београда донео је врло обиман извештај од преко три штампана табака. На тај извештај желимо сада, од стране уредништва, да учинимо само неколико кратких информативних допуна: Г. г. Пекарек, Др. Људ. Черни, Др. Раше, кнж. Мајзнер, Јирж Пихл, угледни пријатељи нашег народа, били су одређени у делегацију, али у последњем моменту, услед својих службених послова, морали су да одустану од путовања у Југославију, те тако у истој нису ни учествовали. У делегацији братске Чехословачке заступали су „Колеж Краља Александра I" уважене госпође Јарослава Чихака, Петра Зенкла и Руженка Пелантова. Њено Величанство Краљица Марија благоизволела је примити делегације Чехословачких претставника у личну аудиенцију. У првој делегацији били су примљени г. г. Др. Петар Зенкл са госпођом, Др. Јарослав Чихак са госпођом, и г-ђа Др. Р. Пелантова, директор одељ. општине града Прага. Поред проф. Др. Петра Зенкла, веома великих заслуга за ову што већу међународну сарадњу Чехословачко-Југословенских лица, као и за ову посету Београду братске чехословачке делегације, има нарочито г. Јарослав Чихак, II потпретседник Чехословачко-Југословенске лиге из Прага. Молимо да читаоци приме ове допуне на наш извештај из октобарског броја часописа Београда. „Б.О.Н.". Из уредништва Прикази: ОСАМДЕСЕТ СВЕЧАРСКИХ ДАНА Под горњим насловом изашло је из штампе дело Љубе М. Богичевића протојереја београдског. Добро дело, а у добри час! У н»ему ће сваки правасловац — свечар наћи опис свога Крсног имена, а уз то још, уз сваког свститеља живописан је и његов лик. Ту налазите ос-еделе старце, нејаку децу, људе у напону снаге, младиће са тек нагараним наусницама, лепотице девојке о које се цареви отимају, мајке, врло учене и врло просте људе — и сва та група људских бића трпи најужаснија мучења и иде у смрт за високе идеале Распетога. Из крви ових мученика израсло је хришћанство, Свет је освојила не проповед о Хри-

сту, већ страдања за науку Њепову. Тачне су речи др. Николаја Велимировића да је црква Христова сазидана на костима мученика. Хришћанска религија је, као ни једна, религија дела. Обично ее мисли, да су ти мученици били неразумни фанатици и биготне незналице, а међутим ми овде видимо међу њима и такве, који се баве књижевношћу, историјом, физиком, астрономијом, философијом, математиком и медецином, али су сви убеђени у високе идеале јеванђеља. И људима данашњице потребна је религија, али религија, која је по речима Масаривовим, у складу са разумом. Верски хероји, описани у „Осамдесет свечарских дана", били су и велики социјални радници свога доба. Још за време апостола, архиђакон Стефан се старао о невољницима, незаштићеној сирочади, бедним удовицама и незапосленим члановима прве хришћанске општине. Сава Освећени сазида два дома — један у Јерусалиму, други у Јерихону — који служаху за стан и преноћиште путника. Измоли у цара Јустинијана, те овај сазида болнице у Јерусалиму, и у њих доведе учене лекаре. Свети Јован Златоуст уступио је своје дохотке за издржавануе болница, а син тога подизао је домове за старе, изнемогле и болесне. Свети Јован Милостиви, поред безброј милосрдних дела, слао је злата и лађе пуне пшенице за исхрану заробљеника и откуп робова. Ту је још и много других мученика и светитеља који су страдали, што се је социјална беда народних маса коснула њихова срца. У ову књигу г. Богичевић је унео и галерију наших националних светитеља: Светог Саве, Ђорђа Кратовца, Василија Острошког, Кнеза Лазара Косовског мученика, Мајке Ангелине, Јована Рилског, Свете Параскеве, Петра Цетињског, Прохора Пчињског, и Стефана Дечанског. Најзад у ову књигу унети су још и мучсници из наших последњих ратова за ослобођење и уједињење. Дело г. Богичевића је изврсно. Језик је чист, а ликови су израђени у духу православне цркве, тако да се са њих могу живописати иконе за наше домове. Ова књига г. Богичевића добија још већу вредност, кад се зна да су, уџбеници за веронауку по нашим средњим школама махом неразумљиви и пуни мутних и тамких догматских распра|вљања, те би могла згодно да послужи као помоћно сретство за учење Христове науке. Читањем ове књипе приближавамо се верском и моралном идеалу Христа. С тога усрдно препоручујемо ову књигу г. Богичевића свима. Иста се може добити код писца — Мраовићева ул. 12, а претплата се полаже на чежовни рачун бр. 57.333. Др. Милорад Станојевиђ.