Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 201

сивно бирачко право на све градске становнике оба пола старије од 21 године живота... Још две три примедбе на одредбе из политичког дела овога Закона. Многи градови изразили су своју бојазан да би, према ст. II § 23 имали утицај на резултате избора за комуналне управе и „случајни бирачи" који нису чланови те општине, те као такви нису ни заинтересовани за шен здрав просперитет. Тако Савет града Петровграда (Вел. Бечкерека) истиче у своме одговору на нашу савезну анкету из 1934 год.: „Услед прописа ст. II § 23 интереси општине нису довољно заштићени, јер се активно бирачко право даје свима становницима који су уведени у бирачки списак градске општине према загсону о бирачким списковима. Међутим, по томе закону активно бирачко право у општини имају сви који су најмање шест месеци настањени у општини. Жене, пак, искључене су из овог права. Са гледишта целисходности и правичности требало би активно бирачко право дати само члановима града, мушким и женским." И противу појединих одредаба о пасивном бирачком праву у § 24 устали су многи градови. Тако исти град Петровград (Вел. Бечкерек) подвлачи: „Пасивно бирачко право условљено је у § 24 чланством у граду, старошћу од 30 година и настањењем од најмање пет година уз неискључивост од избора у конкретном случају по § 25. Међутим, ставом II § 24 услов петогодишњег настањења не важи за државне и самоуправне чиновнике. Овај изузетак, који се односи на државне и самоуправне чинззнике, сматрамо, да је неоправдан, јер зацело ни чиновници не могу бити упознати са месним приликама пре него што извесно дуже време не станују у граду, тим пре што они стичу чланство одмах са доласком у град. Требало би и на њих протегнути онај услов о сталном становању у граду за време од најмање пет подина." Сличан захтев поднели су нам у Савезу градова и многи други градови, па и Ужице, које н.пр. вели: „Последњи став § 24 брисати, јер од државних чиновника, који нису бар пет година провели у једном граду, не може се очекивати: нити да су упознати са потребама његових грађана, нити да могу тај град волети тако, да им није икдиферентно како ће се у њему газдовати, утолико пре што су државни чиновници ослобођени пореза." Најзад, и сам Савез градова, као врховки комунални форум, тражио је да се други став § 24 неизоставно брише. Поједини градови, као н. пр. Лесковац, Стара Кањижа и т. д. траже да се законом мора условити и школска квалифик!ацијазапретседника и потпретседника града (Лесковац н. пр. предлаже за претседника најмању школску спрему средњу школу а за потпретседни-

ка нижу средњу школу, док Стара Кањижа условљава факултетску спрему). Петровград и Приштина опомињу да међу условима за претседника (§§ 24 и 25) није предвиђено да кандидат мора знати читати и писати ћирилицом и латиницом, као ни знати службени језак. Ове су примедбе потпуно на свом месту. Како су се, пак, многи градови изјаснили противу условљавања школских квалификација за претседнички и потпретседнички положај, истичући да се на те положаје долази кроз живот, то Савез градова није учинио у овом случају никакав конкрзтан предлог, већ је само у своје прве примедбе за допуну закона принципијелно рекао: „Требало би узети у расматрање да ли би било потребно, да се за претседника и потпретседнике, нарочито у већим градовима, пропише нарочита спрема." У другом ставу § 25 нскључени су из већничке и претседничке дужности они који су у сродству по крви до четвртог или по браку до другог степена закључно са претседником општине. Град Петровград истиче да овим прописом није довољно дата заштита градском већу од котеријаштва, и у духу предлога пок. Др. Ладислава Полића, претседника правничког друштва у Загребу, Петровград тражи да се уведе и међусобно сродство већника, па предлаже допуну ст. П § 25: ,,Сродници у узлазној и силазној линији по крви или по тазбини илн по духовном сродству до другог степена закључно не могу у исто време бити еећници. Ако су такви сродници изабрани на разним листама, сматраће се да је ваљано изабран један и то нсђстарији по годинама." Ми у овој нашој студији објављујемо и овај интересантни предлог Петровграда (поднет нам 1934 год.), али налазимо и сами да је претерано строг... § 26 пронисује да мандат претседника и градског већа траје, четири године. Град Нови Сад налази да је тај рок прекратак и предлаже да буде шест година. Ми се слажемо са предлогом Новог Сада јер је неопходно дуже времена за несметани рад на спровођењу једног плански израђеног комуналног програма због чега се у појединим државама заводе дванаестогодишњи периоди за општинске управе и градска већа. § 49 Закона о градским општинама прописује да ,,никаква власт не може ни у ком случају узети бирача на одговор за Глас који /е дао на избору." Одредба поштена и демократска, али и недовољно искрена, пошто у казненом делу истога Закона нису предвиђене санкције за исту. Нико до данас за противно поступање није одговарао — те су многи и многи градски бирачи за свој „слободно" дат глас претрпели тешка искушења. Зато за све шго се законом огласи за против-правно мора се одмах предвидети и казнени поступак и казнене одредбе...