Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 215

ђен план, ако се хоће да народ не утоне у| дезориентисаност. Ко хоће, у тако кобним и судобноснним временима, да буде вођ свога народа тај мора имати визионарску интуицију, револуционарну смелост и снажну иницијативу. Без тих особина водећих личности успех је несигуран, па ма коликко да је народ зрео за та нова стремљења. Успех чехословачке националне револуције лежи баш у томе, што је народ, зрео и припремљен за велике догађаје, нашао и разумео свога националног хероја Масарика. Бенеш је загрејан истом идејом, прожет истом мишљу, стављајући се Масарику на расположење, постаје његова снажна допуна. Ако је Масарик био глава чехословачке револуције, Бенеш је њена рука, њен снажни и свесни извршилац. Едуард Бенеш научно добро припремљен, прикључивши се своме учитељу, постаје снага и мотор чехословачке националне роволуције. Он је кроз неуморан, истрајан и самопожртвован рад за време великог рата постао значајна политичка и историјска личност, једна од оних личности, које својом појавом престављају једно ново историјско раздобље. Светски рат је највећа светска револуција коју човечанство памти, већа, како сам Бенеш каже, од сеобе народа, тридесетогодишњих ратова и Наполеоновог доба укупно. У тој револуцији најзначајнија су факта: распад Аустро-Угарске, пад Руског царства, исчезнуће Турске као европске силе и стварање нових националних држава. Руска револуција је такође једна од тих значајних последица светског рата, јер је она ставила на дневни ред многа економска и социјална питања. У том рушењу реакционарних сила старе Европе и стварању нових, свежих и демократских тежњи савремене Европе, значајну улогу играју наш и Чехословачки народ. Али док је наш народ имао две слободне државе —Србију и Црну Гору — које су водиле ослободилачке ратове, дотле је Чехословачки народ тек имао, кроз револуционарну акцију, да да доказа о својој националној зрелости и да покаже способност да сам собом може управљати и да према томе има права на стварање своје националне државе. Кроз Бенеша се манифестовала та способност и зрелост Чехословачког народа. Бенеш, не само да припада колу оних великих државника који мудро управљају судбином свога народа, већ и оном малом броју државника који државе стварају. Он је типичан претставник револуционара-државника. Кад је рат избио Бенеш се задесио на летовању. Његова снажна револуционарна природа, пуна националног идеализма, није му Дала да мирује. Цело његово биће, .узбуркано догађајима, баца се у вртлог догађаја. Враћа се са одмора у Праг и цео месец август 1914 год. проводи у посматрању љу-

ди и догађаја и оријентише се шта му ваља радити. Почетком септембра ступа у редакцију листа „Саз" који је био орган Масариковог покрета. Са током развоја догађаја у земљи није био задовољан, али није клонуо духом, већ тражи састанак са Масариком. Једног дивног сунчаног јесењег дана у шетњи излаже он Масарику своје погледе на општу ситуацију — спољну и унутарњу. Масарик му се поверава да је већ предузео потребне мере у циљу ослободилачке акције. Кад се Масарик вратио са свог првог пута у Холандију, где се састао са својим старим пријатељима Стидом, Сетон-Ватсоном и Денисом, сазове он једну конференцију својих најинтимнијих пријатеља, на којој је изложио, у вези са догађајима, своје погледе и искуства. Ту је био и Бенеш. На тај начин је постало тајно друштво, доцније названо „Мафиј.а", и које је одиграло значајну улогу у ослободилачкој борби Чехословачког народа. Друго путовање Масариково у Холандији ставља Бенешу у дужност предузимање уређивања Масариковог часописа >,^а5е Ооћа'. Активност Бенешова тиме постаје јача и интензивнија. Нзегова неуморна природа и неустрашива смелост гурају га у опасна и конспираторска предузећа. Он путује у Беч и Дрезден (Немачка), одакле доноси обавештења, акта, забрањене новине, часописе и брошуре, од којих се узимају вести потребне за правац рада и пропаганду. У том циљу он, жртвује сва своја скромна материјална срества, а у исто време, предан |сав нар(одној| ствари, заборавља на своју породицу. У децембру месецу 1914 год. Масарик је напустио Праг и преко Беча отпутовао за Италију, али са намером да се опет враг ти у отаџбину. Било је уговорено, да се 1 фебруара 1915 г. преко Женеве врати натраг, а за то време да га известе да ли се може без опасности вратити. У међувремену Бенеш преузима рад на себе, путује и даље за Беч и Дрезден, одржава везу са пријатељима, обавештава их о догађајима. О Масарику су имали само мало вести, у колико се јављао својој породици. Међутим, кретање Масариково пратила је аустријска тајна полиција, а нарочито је пао у сумњу због својих састанака у Риму са члановима југословенске емиграције. Повереници Бенешови у Бечу обавестили су га о томе и рекли су му да ће проф. Масарик бити одмах ухапшен, чим се врати. Једна депеша аустријског посланика из Рима била је јасан доказ о томе, да ће се Масарик вратити и да ће бити одмах ухапшен. Бенеш се одлучи да лично отпутује у Швајцарску, да одврати Масарика од повратка у отаџбину. Све тешкоће око добијања пасоша Бенеш је на једвите јаде пребродио и то тек крајем јануара, баш управо у моменту када је Масарик требао да се вра-