Општинске новине

Стр. 216

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ти у Праг. Бенеш се састао са Масар^ком првих дана фебруара у Цириху. После измењених мисли о ситуацији у домовини и по(сле обавештења о депеши аустријског посланика у Риму, Масарик је одлучио да остане у иностранству и продужи организовање борбе против Аустрије. Масарик 1 је тешка срца остао у иностранству, јер |е знао да ни политички ни организаторно није била довољно васпостављена веза између домовине и иностранства. Сад се морало мислити на то, да се тај, план изради, да се створи емигрантска организација, која ће водити из иностранства политички и војнички отпор против АустроУхарске. За стварање и рад једне такве организаЦије, потребна су велика материјална срества. Масарик се обраћа на своје иријатеље у иностранству и на исељенике Чехословачке у Америци. Бенеш му је обећао да ће и у домовини прикупити извесна срества и да ће му их послати. Најзад су Масарик и Бенеш прешли на најважнији део својих тадашњих саветовања. „Последњи предмет нашег разговора била је веза и стални контакт Масарика са домовином. Он ми 1е наложио да образујем један тајни одбор политичких личности, који би се, по угледу на руску рев^олуционарну праксу разгранао по целој земљи, и који би имао за задатак, да одржава подземну везу са иностранством, који би имао стални додир са чешком и бечком званичном политиком, да невидљиво утиче на вођење политике у домовини, да потанко дц детаља обавештава органе емиграције у иностранству. Он ми тада обрати пажњу на неопходност распростирања ове организације по\ селима, оснивања тајне штампарије и да располажемо оданим људима, а на случај 'њиховох хапшења да се могу одмах заменити другима". 1 ) Масарик му је још дао инструкције о људима и саветовао му је да у ову. акцију треба да уђу сви политичари из свију партија. На случај, хапшења кога члана да му се одмах нађе замена, јер ни у ком случају не сме се прекинути веза емиграције са Прагом. После тога Бенеш се, са прилично тешкоћа, враћа у Праг. Саопштава поруку Масарикову свима политичким људима. Сви се слажу да се одмах приступи послу и да се емиграција помогне новчано. Др. Крамарж одобрава останак Масарика у иностранству као неопходан и целисходан, али он сам не пристаје да иде у иностранство како му је Мајсарик поручио, већ сматра да је његово место у домовини, да чека долазак руских трупа, које су баш тога момента снажно напредовале приближавајући се Кракову. Др. Крамарж је политички био оријентисан према Русији, на супрот Масарику који је био ори-

*) Е. ВепеЈ: Бег Аи(51епс1 сЗег МаНопеп 5. 21.

ентисан према Западу. Варницу, која је имала да сене прашким улицама из копита козачког коња, др. Крамарж није видео. Нзе-. гова се предвиђања нису остварила. Руски колос није био војнички епреман за један тако велики задатак, а и социјално је био веома труо, да би могао издржати ударце, који су му непријатељи у току прве две године рата задали. Др. Крамарж је иначе у целости одобрио Масариков план, који му је Бенеш изложио. Приступа се раду. Бенеш у друштву са др. Рашином, др. Шајнером и др. Шамалом, ствара тајну организацију, која постаје револуционарни орган чехословачКог ослобођења и која је позната под именом „Мафије". Далеко би нас одвело да детаљно износимо рад ове организације. За нас је овде главно да је др. Едуард Бенеш постао душа те организације и он јој, се сав посветио. Тадашњи млади професор Бенеш постаје главни конспиратор и револуционар. У њему се, тако рећи преко ноћ, пробудио студентски револуционарни дух и пун иницијативе за ову врсту послова, он ставља „Мафију" у могућност, да је одлично обавештена о свима тајним и јавним стварима и догађајима. Она не само да је вршила јак уплих на чехословачки народ, већ је чак добила утицај: на ток 1 званичне политике у Чешкој. Бенешовом проницљивом духу није ништа измакло. Неуморним радом до исцрпљења Бенеш ствара и води револуцију. За све то време, да не би пао у сумњу, Бенеш! предаје у Трговачкој академији и држи пре-1 давања на универзитету. 1 т 1иновски посао! Рад без предаха! Како је добро био организован посао „Мафије" најбоље сведочи то што су решења и разговори у Министарском савету у Бечу била четири, најдаље пет дана после тога штампана у свој европској штампи. „Мафија" је знала шта се ради у полицији, по министарствима, у ђенералштабу, у Врховнојј команди. Свуда је она била, а нико је није приметио. И све те извештаје, документа, сазнања и плнаове „Мафија" \је слала у иностранство Масарику и емигрантској; организацији ради употребе. Већ у другој половини месеца марта 1915 год. Масарик позива Бенеша да дође у Швајцарску ради личног саопштења важних ствари. На руском форнту догађаји се нису развијали повољно по савезнике. Преговори су вођени са Италијом да ступи у рат против централних сила. Руска политика је биласклона да уједини само православне Србе, Далмацију је устапала Италији, а остале Југословене намеравала је да остави под умањеном Аустро-Угарском. Тиме би и чешка ствар била изгубљена. Масарик је био прилично нервозан при поновном састанку са Бенешом. Тражио је да се у домовини предузму енергичније револуционарне мере, и да му дође из