Општинске новине

Душан С. НнЉолајевиЛ

Зиачај дечје Књижевност која је посвећена градској деци до десете године, може бити иста и за женску и за мушку децу. З.а ту децу су књиге са сликама из животињског царства, доступне шале, приче и бајке. Илустроване књиге из животињског царства нарочито треба неговати. Оне говоре уобразиљи, а уједно уче децу да воле недужне животиње. Кроз љубав према животињама несвесно налази дете своју будућу љубав за људе. То је једна од тајни дечје душе, јер, поред^ извесних црта које чине сличним биће примитивца и биће детета, ја не могу да усвојим гледиште, тако упорно одржавано у науци, да су примитивац и дете једно исто. Разуме се да у књигама из животињског царства мора бити много од приче и бајке. Лафонтенове класичне басне зато су бесм:ртне што њихова мудрост није поништила њихову специфичну драж нричања. Велики дародавац мале деце био јеиостао данско причало Андерсен: његове приче и бајке још се увек у целом дечјем свету гутају. И споменик, који је Данска, у Копенхагену, подигла познаваоцу и љубитељу дечје душе, претставља доброг чаробника где деци прича. Главице га зането гледају и својим душама и уобразиљама упијају деца сваку његову реч. У нашој књижевности унео је, под утицајем немачке, Јован Јовановић-Змај доста радости са својим Невеном, али беше, ипак', далеко од Андерсена и Грима. Андерсен и, поред свих местимичних свирепости, Грим ненадмашни су мајстори приповедања деци и разумљиво је што доживљавају у наше дане, у Енглеској, нова издања. Уметници, са својим илустрацијама, допуњују чаробност Андерсенових и Гримових бајки. Ја ћу се у овом кратком напису задржати на књижевности за одраслију децу, и то од 10—16 година. Литература за ту децу мора у појединим случајевима строго' делити полове, а не сме ничег строгог и суво педагошког садржати. Паул Барт у своме опсежном делу Елементи васиитања и наставне теорије, осуђујући наметљиви смер већине дечјих писаца, наводи речи Т. Шторма. Овај је у ј ; едној прилици казао: Ако хоћеш да пишеш за омладину, немој писати ,,за омладину"! Литература за одраслију децу мора бити таква да, не поучава, него да у деци буди и потстр(екује осећања за све што је племенито, лепо и узвишено. Она је од значаја за њихов будући живот, и, уместо што ће се наметати, она треба да изазива усхит или смех. Литература херојска и авантуристичка — авантуристичка у добром смислу те речи — мора мирити борбу човека с препрекама, херојство човека, с вед-

литературе рином која ће сваки напор крунисати успехом. Успех мора одјекнути у клицању деце. У дечјој души има топлине за јунака херојских песама, али и за јунаке хуморески, Херој и јунак хумореске су у основи својој деца, велика деца, и зато и један и други тако силно привлаче дечака. Оно што је главно, то је да дечја литература, која не смеслужити о ;ој или оној политици ни повлачити социјалне разлике, мора будити у свој деци потврђивалачко осећање себе. Само кроз то осећање може се развити виша хуманост, која нема ничега заједничког са мекушним сажаљењем. За мене је, на појединим местима, нездрава књига Срце од де Амичиса. Ту и тамо у тој књизи, кр«з разблажено сажаљење, дете се више навикава на неку тугу, него на потврђивање живота. Ја желим да ме тачно разумете. Де Амичис је песник, али он, под утицајем једне религије и онога што је у тој религији женски мекушно, често нута слабе дечје кости још више рскавичи и душу детињу натапа једном бесплодЈном пасивношћу. Има — да наведемо само два случаја — болесне растужености над слепим дечком и над малишаном-извиђачем, кога убија непријатељ. Дечја литература мора бити бескрајно позитивна: слепи дечак не сме неповратно изгубити вид. Мора прогледати ма кад, а дечак, који јуначки служи отаџбини, не сме бити у1бијен на онај начин како то чини де Амич|ис. Сузе, које на тим и таквим местима лије Срце де Амичисово, замагљује дивно и младо сунце које светли и греје само зато што су раздрагана деца на свету. Де Амичисова мекушна сажаљења мене су још у детињству бунила: долазило ми је онда радовање, које, такође, налазимо у де Амичисовом делу, као неки грех. Како ће здрава и срећна деца имати стида да се смеју кад на клупи седи мирно, покорНо, њихов слепи другар и кад је њихов добри другар убијен као да је звер која се успужала на дрво? Децитоулива осећање да најсвирепија неправда влада на свету и да једна злурада смрт граби баш најбоље. Крај, свих туга де Амичисових, у душу детињу се, кроз> ту свирепу неправду и кроз ту злураду смрт, увлачи оно што је најстоашније и што дете не сме да осети. Увлачи се неки нејасан страх од хаоса. Дете губи радост живота и потиштено дете не разуме сву ту гнусну алогичностземље. Бољи и кудикамо здравији дечји писац је Даниел де Фо. Један сјајан роман за децу оба пола, а који никад од своје трајне лепоте и дражи изгубити неће, јесте, несумњиво, Робинзон. Крусе.