Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 235

Финансирање зидања било је путем зајма добивеног на оснозу закона о малим становима, по врло повољној интересној стопи. Како је у Паризу било остало још маса зграда које је требало порушити, општина се није зауставила само на рушењу блока бр, 9. Да би пак сви исељени становници добили на време нови стан, што је са социј,алне стране претежно питање, појавила се идеја о зидању нових 20.000 станова, колико је оцењено за потребно аКо би се желео цео ГТариз да санира у том погледу. Због овопа је Париска општина 1930 год. закључила са једним друштвом (1ЛтгпоћПЈеге -Соп51;гис1 :шп с1е Рапз) уговор по коме ће се подићи тих 20.000 нових станова. Општина гтриска друштву даје зајам, кога она сама закључује раније, у суми од 518 милиона франака (око милиарду и по динара) и уступа му терен за градњу станова на 55 година. Друштво је са •своје стране обавезно да: 1° плаћа годишње милион франака кирије за уступљени тер-ен, 2° да плаћа сву порезу за терен и за ново подигнуте зграде и 3° да плаћа потребне суме за иЦтерес и амортизовање зајма који је општина закључила у те сврхе. После 55 година све прелази у општинске руке. Општина је захтевала да друштво подигне разне врсте станова с тим да избеглице из нездравих блокова, плаћају кирију по повлашћеној цени. Међутим, бескрајни преговори нису баш најбоље уродили плодом, јео је за сад предвиђено да само 15% станова могу да користе исељеници по повлашћеној цени. Доуштво се правда да оно већ подиже све станове који се зову „јевтини станови", да општина на основу таквог израза користи зајам по закону за јевтине станове и да је према томе неумесно још снижавати кирије, од стварие потребе према калкулацији. Маса станара ипак неће бити у стању да плати ове кирије, пошто ће се у ствари добити просечно по ниској цени пристојни буржоаски станови а неће се добити јевтини мали станови. Преговори са основаним друштвом још су увек у јеку, јер је општи уговор обухватио само генералије. Приликом санирања нездравих блоковапојављују се међу урбанистима у Паризу два мишљења. По првом би требало рашчишћене блокове претворити у паркове и скверове а становнике иселити у новоподигнуте зграде по периферији, пошто општина има доста терена слободног. По другом нове би зграде требало подићи на истим блоковима само све наново изрегулисати и испарцелисати, тежећи да модерна схватања хигијене и урбанизма дођу до изражаја. Према расположењу у Градском већу преовлада час једно час друго мишљење и спроведе се у дело.

Али у сваком случају неред се уклони и блок се појави саниран. У решавању овог питања треба разликовати две ствари: фондове за зидање зграда и фондове за експропријацију. Последњи су (5 милиона 1914 г.; 30 милиона 1921 г,; 100 милиона 1928 г. и 300 милиона 1934 г.) нађени или у редовном буџету или посебним зајмом док су први, за зидање зграда путем специјалних зајмова, који се на основу закона о јевтиним стаовнмиа добијају врло повољно. Општина ступа радо у везу са друштвима за подизање јветиних станова и даје им: гаранције за закључење зајма у циљу подизања јевтиних станова. Французи настоје дакле свим силама да Париз очисте што пре од старих кућа и прљавих дворишта улажући огромне своте у овај подухват. Поред Париза у Француској се највише заузимао за санирање нездравих насеља

Двориште на Обилићевом Венцу град Марсељ и Алжир. Ситуација у Марсељским појединим блоковима је више него очајна, јер густина насељености местимице прелази цифру од 2.500 становника на ха. Осим овога Марсељ треба годишње просечно по 3.600 нових станова. Без неког радикалног решења, компримиси су давали слабе и нездраве резултате. Због овога је Градско веће одлучило да се подигну нових 13.800 станова, већина по типу сНејагсНп-а. Зграде са новим становима су скоро готове и чим се становници буду могли усељавати приступиће се рушењу нездравих насеља и блокова, питање које преставља „спасавање ]"авног живота кад се посматра са хигијенске етране."*) Немачка је врло озбиљно исто тако схватила проблем. Само у Берлину постоји читав квадратни килом&тар зграда које се мо-

*) Према Ј. Огеђег, Извештај за регулациони план Марсеља.