Општинске новине

Стр. 236

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

рају одмах уклонити а 30 км 2 површине блокова који се морају прерадити. Да би се могло прићи подухвату за решавање овог питања, немогуће га је извести успешно у оквиру досадашњих закона, већ се спрема слецијални закон који ће распоредити изградњу станова на 10 идућих година. Немци не желе да натоваре својим општинама никакве велике дугове на врат, већ теже законским путем, помоћу једне солидне економске политике, да трошкове за изградњу будућих станоза финансира колективна сопственост неггокретног имања. А то ће бити могуће -ако се прво непокретна имања ослободе ранијих дуговања и ако се модифицира досадањи начин кредитирања на хипотеку. Абстрахујући политичке моменте, Немци ће новим законом моћи послужити као углед многим земљама. Ова припремања нису, међутим, омела да Еелинска, Хамбуршка, Хајделбершка и др. општине и на основу постојећих заокна, помоћу субвенција рашчисте најпрљавије блокове у свом граду (само Берлин око 6.503 м 2 зграда). Остали реферати (Амстердам, Праг, Осло итд.) показују у главном сви исте смернице и сличне принципе. У резиме-у би били ови: 1° Рушење нездравих кућа, блокова и насеља врши се на основу закона, Процедура је где брж,а, где спорија према административној пракси у земљи. 2° Готово сви закони по овом питању су новијег датума. Немачки је још у студију, као и један специјални у Енглеској. 3° Нездрази блокови у граду и прљава насеља по периферији престављају две групе, које се третирају на исти начин, само из^ гледа као да прва група има предност и прво се рашчишћава и санира. 4° Откупљујући блокове и зграде да би санирали насеље, општине имају права да их експлоатишу и то по специјално повољној цени, пошто посао врше у општем интересу. Сретства пак за ово добијају се из ! буџета или држава субвенционира директно или путем повољног зајма. 5° Емигранти из порушених кућа морају се уселиги у нове станове, којих мора бити у довољном броју. Људи се нигде не избацују на улицу, јер се не могу због хигијене и естетике правити немогући социјални експерименти. и 6° У земљама у којима нема специјалних закона по овом питању, општине не седе скрштених руку већ се довијају и руше нездрава насеља (Барцелона, Хамбург, Хајделберг, Касел и др.). Ако детаљније размотримо стање код нас по овом питању видећемо да нисмо много заостали за осталим земљама, — бар што се тиче онога што је на папиру.

Ми немамо нарочити закон који регулише питање поправљања — санирања нездравих насеља и подизања нових јевтиних станова, али је још 26 маја (под С.Бр. 5777) 1907 год. Министар унутрашњих дела био расписао правила ,,о нездравим становима и локалима у којима се људи стално или привремено задржавају", пропраћена речима: „Опазио сам, да ни санитетско-полициске власти ни општински судови не врше контролу над нездравим становима са резношћу и озбиљношћу, коју она по свему заслужује, а нарочито у погледу нездравих станова и јавних локала у опште, који врло често постају права легла болештина и заразе..." И због овога прописује правила која у главном кажу: чл. 1) Забрањује се становање у нездравим становима ' чл, 3) Нездрави су станови: влажни, мрачни, тесни итд. чл. 11 и даље: Комисија која прегледа станове може одлучити о оправци или рушењу. Питање насељавања евакуисаних људи се не спомиње. Затим имамо Грађевински закон из 1931 г., ко]и помоћу своја 3 параграфа, §§ 89, 94 и озбиљне мере ради решења овог питања, О95, допушта да Општине могу предузимати сим овога, Београдска општина је издала посебан Грађевински правилник 1935 год. који у свом члану 83 алинеа 5 детаљније говори који се станови имају сматрати као> шкодљиви по здравље и нехигијенски. Резиме је ових законских прописа овај: Општина треба да води евиденцију о постојећим грађевинама. Ако примети да је грађевина шкодљива по здравље или опасна због склоности паду, на основу § 89 врши увиђај на лицу места, по коме се има донети решење да ли да се грађевина оправи или поруши, Општина може поправити грађевину и о трошку сопственика, ако то овај неће сам да уради. Жалба сопственика, међутим, задржава решење од извршења ако ,,од грађевине не постоји каква непосредна опсаност". У колико ће се већ постојећа грађевина морати саобразити хигијенским условима одредиће за сваку општину првостепена општа управна власт, водећи при томе рачуна о финансијској снази власника грађевине као и о стању грађевине и њене вредности. Ово ће вла.ст учинити у року од године дана по ступању на снагу Грађевинског закона (1931 г.), остављајући власнику према околностима, одмерен рок за поправку. Ако то власник не учини у остављеном му року, иста ће власт забранити употребу те грађевине, док се оправка не изврши. Од прописа овога изузимају се власници постојећих грађевина, који дотичне грађевине не издају под закуп.