Општинске новине
7*
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 239
творила једно ново поље рада: контролу намирница за живот. Сврха ове гране науке је да обезбеди здраву исхрану широких маса грађанства. Захваљујући организаторима хигијене и код нас се пре неколико година отпочело са систематском контролом свију намирница за живот у коју сврху је издат Закон и Правилник о контроли над намирницама за живот. Али то није доста. Закон сам по себи не може спречити справљање и растурање неисправних и фалсификованих намирница, него је потребна и добро организована и систематска контрола. И данас после шест година од доношења поменутог Закона можемо сигурно рећи да у појединим крајевима државе још има 30—40% фалсификованих и неисправних зачина, а живежних намирница као на пр. млеко, и ако свакодневно контролисано, даје у нашим градовима још око 10—20% неисправних проба. Ако узмемо у обзир још и његову санитарну вредност са бактериолошке стране добилИ би поражавајуће резултате. То ћемо имати прилике да видимо касније. Поред три основна састојка, беланчевине, масти и угљених хидрата, који се морају свакодневно узимати у одређеним количинама ако желимо да имамо нормалан развој и правилно функционисање нашег организма, морамо с времена на време узимати и једну посебну врсту органских састојака коју зовемо витаминима. И ако са храном долазе у наш организам, они никако не служе као храна у ширем смислу него више као неки регулатор, правилног функционисања нашег организма. Међу поларним истраживачима и морнарима који остају дуже времена без свеже хране, затим код људи који једу свакодневно само једну те исту храну (Кинези полиран пиринач) опаженк су знаци тешких болести. Испадање зуба, тешко крварење из десни, омекшање костију, болести очију итд. Све те разне болести чије смо симптоме горе напоменули назване су једним именом авитаминоза. Постоји и у појединим нашим крајевима спорадична појава скорбута — болести која је проузрокована поквареном храном. Још многе болести као пелагра, берибери и други тешки поремећаји у нашем организму нису ништа друго него последица рђаве исхране. Ове се болести лако могу спречити променом начина исхране т.ј. узимањем једног дела хране у свежем стању, јер само у том облику могу се неоштећени витамини унети у наш организам. Једно од најважнијих сретстава за спречавање авитаминозе је некувано млеко, јер се у њему не налази само једна врста витамина као у другим хранљивим супстанцама него су у њему заступане скоро све врсте витамина. А њих има десетак врста. Ово је само један пример који нам говори
у прилог правилне исхране и то не само с обзиром на врсту хране коју можемо употребљавати него и у каквом стању. Догађа се да и оне намирнице које сељак за своју употребу оставља претрпе током стајања известан квар. Употреба такве хране може да изазове разне врсте обољења. Тако на пр. употреба сира, риба и разних меснатих продуката ако су у распаду могу да изазову тешка тровања. Већина такве хране и у поквареном стању задржава свој првобитни изглед па се код куповања не може приме гити никакав квар, а тиме и штетност за човечији организам. Ту је потребна стручна контрола и само на тај начин могу се спречити неугодности од последица узимања такове хране. А баш таква храна ако је почела да се распада може бити најопаснија. Док су се намирнице за живот производиле у главном за сопствену употребу, а само један мали део био намењен продаји градском становништву, контрола над храном и мирођијама није у данашњем смислу била ни потребна. Концетрацијом свих важнијих намирница у руке трговаца ствар се сасвим мења. Због велике међусобне конкуренције сваки тражи да на тржиште изнесе што јевтинију робу — често пута не пазећи на њен квалитет. Известан број несавесних трговаца иде тако далеко да и животне намирнице, дакле оно што је најнеопходније за одржавање живота, узимају као објект на ком, путем умањења хранљиве вредности и фалсификовања заснивају своју зараду и богаћење. Систематски преглед који смо били провели над намирницама за живот у појединим градовима потврдио нам је горње наводе. У појединим местима стављају се у промет такве намирнице које са именом под којим се продају немају ништа заједничко. Код сузбијања фалсификовања главна брига мора бити посвећена изналжењу не толико оних који фалсификате стављају у промет, колико оних који врше фалсификовање (и ако су по закону једнако одговорни) и такђе намирнице растурају сами или посредством ситних градскиу трговаца. Нису ретки случајеви да мали трговац исправну или већ донекле фалсификовану намирницу и сам још исквари и тако док дође до кулца она је потпуно бескорисна за употребу којој је намењена. Далеко би нас одвело када би у овом информативном чланку навели све начине и могућности фалсификовања, које смо у дугогодишњој пракси имали прилике да видимо. Из тих разлога задржаће.мо се само на ,'едној намирници која уједно служи и као свакодневна храна широких слојева, а уједно и као објект на коме се врши доста недозвољених манипулација на штету хранљиве вредности и потрошача.